U narodu postoji verovanje da se za dva sveca – Svetog Arhangela Mihaila (Aranđelovdan) i Svetog Iliju, koji se proslavlja 2. avgusta, ne sprema žito, jer se oni smatraju živim svetiteljima.
Međutim, to je netačno, jer je žito simbol večnog života i vaskrsenja, a svi svetitelji i svi umrli se pred Bogom smatraju živima. Prema rečima sveštenika, žito za slavu se ne priprema za svece, već za naše upokojene pretke.
Patrijarh Pavle takođe je govorio: „Žito je obavezno za Svetog Arhangela Mihaila“, a u svojoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ objasnio je razloge zbog kojih treba spremati žito na ovaj praznik.
„Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav – Bog je Bog živih, a ne mrtvih“, govorio je pokojni patrijarh Pavle.
Posejana pšenica donosi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito.
Žito se, prema običajima, služi nakon rezanja slavskog kolača, nakon što se prvo prelije vinom. Najpre se služi domaćin, a onda ostali ukućani. Žito se uglavnom poslužuje na većem poslužavniku, uz nekoliko kašičica, i sa čašom vode u koju se odlažu upotrebljene kašičice.
Kako koji gost pristigne na slavu, njega žitom poslužuje domaćica ili devojka iz kuće ili komšiluka. Gost se najpre prekrsti, čestita domaćinima slavu, a potom se ponovo prekrsti i sedne. Prema pravilima koja važe u narodu, prvo se služe stariji pa mlađi.
Da li se Aranđelovdan proslavlja uz posnu ili mrsnu trpezu zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili u petak, onda trpeza mora da bude posna, dok je svim drugim danima mrsna.
(Espreso / Lepa&Srećna)