Rusija je u ponedeljak zapretila udarom na britanske vojne objekte i rekla da će održati vežbe koje će simulirati upotrebu nuklearnog oružja na bojnom polju usred naglog porasta tenzija zbog komentara visokih zapadnih zvaničnika o mogućoj dubljoj umešanosti u rat u Ukrajini.
Nakon što je pozvala britanskog ambasadora u Ministarstvu spoljnih poslova, Moskva je upozorila da bi ukrajinski udari na rusku teritoriju oružjem koje je isporučilo Ujedinjeno Kraljevstvo mogli dovesti do uzvratnih udara na britanske vojne objekte i opremu na ukrajinskom tlu ili negde drugde.
Ove izjave su usledile uoči inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina na peti mandati najave Dana pobede, piše AP.
Vežbe su odgovor na „provokativne izjave i pretnje pojedinih zapadnih zvaničnika u vezi sa Ruskom Federacijom“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
To je bio prvi put da je Rusija javno objavila vežbe koje uključuju taktičko nuklearno oružje, iako njene strateške nuklearne snage redovno održavaju vežbe.
Šta je taktičko nuklearno oružje?
Za razliku od strateškog, taktičko nuklearno oružje ima manju snagu i domet. Može biti artiljerijsko, ali su najčešće u pitanju balističke i krstareće rakete.
Taktičko nuklearno oružje uključuje gravitacione bombe, rakete kratkog dometa, artiljerijske granate, nagazne mine, dubinske bombe i torpeda koja su opremljena nuklearnim bojevim glavama. Takođe u ovoj kategoriji su nuklearno naoružane rakete zemlja-vazduh i rakete vazduh-vazduh.
Ispaljuju se iz sistema koji mogu nositi kako konvencionalne tako i nuklearne bojeve glave.
Kao taktičko nuklearno oružje važe bojeve glave za kopnene raketne sisteme sa dometom do 500 kilometara, ili pak rakete more-zemlja i vazduh-zemlja dometa do 600 kilometara.
Šta sve Rusija ima na raspolaganju?
Doduše, ta klasifikacija nije zvanična. Međutim, nema jasne granice pri klasifikaciji. Stoga neki u taktičko nuklearno oružje ubrajaju i nove ruske krstareće rakete „kalibr“ i hipersonične rakete „kinžal“ s dometom do nekoliko hiljada kilometara.
Oružje zbog kojeg Evropljani najviše brinu je teška bojeva glava koja staje na vrh projektila “iskander-M” i može da dođe do gradova Zapadne Evrope.
Rusi procenjuju da bi najmanja nuklearna eksplozija “iskandera” iznosila oko trećinu eksplozivne moći bombe bačene na Hirošimu.
Za razliku od strateškog nuklearnog oružja, taktičko oružje nije usredsređeno na uzajamno uništenje kroz nadmoćnu odmazdu ili nuklearni kišobran odvraćanja radi zaštite saveznika.
Taktičko nuklearno oružje je bilo veliki deo vrhunca nuklearnog naoružanja tokom Hladnog rata.
Rizik da upotreba taktičkog nuklearnog oružja neočekivano dovede do brze eskalacije rata doveo je do predloga unutar NATO-a i drugih organizacija da se postave ograničenja na—i učine transparentnijim—skladištenje i upotreba taktičkog oružja.
Kako je Hladni rat završio 1991. godine, SAD i SSSR su povukli većinu svog taktičkog nuklearnog oružja iz upotrebe i uništili ih. Hiljade taktičkih bojevih glava koje su obe strane imale krajem 1980-ih smanjene su na procenjenih 230 američkih i 1,000 do 2,000 bojevih glava Ruske Federacije u 2021. godini, iako procene za Rusiju široko variraju.
Ko još ima ovo oružje
Budući da eksplozivna moć nuklearnog oružja male snage nije puno veća od one sve moćnijeg konvencionalnog oružja, američka vojska smanjila je svoje oslanjanje na njega. Većina preostalih zaliha, oko 150 gravitacijskih bombi B61, raspoređeno je u Evropi.
Velika Britanija i Francuska potpuno su eliminisale svoje taktičke zalihe. Pakistan, Kina, Indija i Severna Koreja imaju nekoliko vrsta taktičkog nuklearnog oružja. Veruje se da izraelski neprijavljeni nuklearni arsenal takođe uključuje taktičko oružje.
Upotreba u Ukrajini „nema smisla“
Stručnjaci koji su govorili za DW slažu se da je upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini malo verovatna i besmislena.
– U vojnom smislu, ruska upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini nema smisla ni pod kakvim okolnostima – kaže Pavel Podvig, vodeći istraživač na Institutu UN za istraživanje razoružanja.
Rusija tokom manevra neće moći da vežba udar već samo proceduru za upotrebu oružja, kaže stručnjak. „Jer obično se ne-strateške bojeve glave čuvaju odvojeno od raketa i aviona koji ih mogu ispaliti“, kaže Podvig.
On se nada da će se procedura iz bezbednosnih razloga vežbati s trenažnom municijom.
Planovi za upotrebu nuklearnog oružja u Ukrajini „nikada nisu postojali“, kaže Nikolaj Sokov iz Bečkog centra za razoružavanje.
Prema njegovim rečima, takvih planova nije bilo ni u jesen 2022. kada se ruska vojska povukla iz regiona Harkov i Hersona, iako su u to vreme američki mediji spekulisali o tome.
Prema Sokovu, ruska vojska je trenutno na frontu superiorna u odnosu na ukrajinsku, napreduje i osvaja sve veće teritorije na istoku Ukrajine. Štaviše, Kijev čak očekuje jačanje ruskih napada.
Nuklearne vežbe „upozorenje Zapadu“
„Nuklearna eskalacija“ – od te dve reči na Zapadu strahuju još od početka ruske agresije. Mnogo političari i stručnjaci uvereni su da je upravo ta bojazan razlog što se oružje Ukrajini dostavlja ograničeno i polako.
Parada u Moskvi za Dan pobede nad nacističkom Nemačkom 9. maja 2023. Parada u Moskvi za Dan pobede nad nacističkom Nemačkom 9. maja 2023.
I baš na tu kartu igra Kremlj, kaže Matje Buleg iz američkog centra „Vilson“. On ne veruje da je rusko nuklearno manevrisanje najavljeno „samo zbog stava Francuske“.
U pitanju je, smatra Buleg, deo „kontinuiranih pretnji i zveckanja oružjem“ kako bi se slomila odlučnost Zapada u podršci Ukrajini. Nadalje, Putin želi da se predstavi kao „snažan vođa“, posebno pred Dan pobede nad nacističkom Nemačkom koji se u Rusiji obeležava devetog maja, kaže Buleg.
Stručnjaci smatraju da su ruske nuklearne vežbe „signal i upozorenje Zapadu“.
– Ništa dobro ne proističe iz ovog političkog signala, ali trebalo bi ga tumačiti što je moguće trezvenije – zaključuje Pavel Podvig.
(Blic)