Patnja avganistanskih žena je sve veća, suočavaju se s ekstremnim siromaštvom, nezaposlenošću i konstantnom borbom za osnovna prava.
Novinarka Jagoda Grondečka, stručnjak za bliskoistočna pitanja, posvećeno deli priče avganistanskih žena na svom Instagram profilu, otkrivajući dramatičnu realnost s kojom se suočavaju pod talibanskom vlašću.
Ove hrabre žene se suočavaju sa ekstremnim siromaštvom, nezaposlenošću i konstantnom borbom za osnovna prava, dok zemlja pogođena glađu bori se s teškim izazovima svakodnevice.
U provinciji Logar, u kutku Pul-e Alema, živi Džamila čiji je životni put obavijen intrigom i tragičnim izazovima. Sa samo 14 godina udala se za čoveka koji je bio u zrelim 50-im godinama, postavši druga njegova supruga.
Na taj način, njena sudbina ispreplitala se s tuđom, te je postala ključan deo porodične razmene, prepuštena svojoj novoj ulozi potlačene žene bez mnogo izbora.
„Džamilin otac je takođe želeo da se ponovo oženi, ali nije imao novca da plati svoju buduću ženu, pa je došlo do razmene. Dao je svoju ćerku, a zauzvrat dobio čovekovu sestru“ – napisala je novinarka Jagoda.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Džamilina priča dočarava njen brak, u kojem je njen muž, iako ljubazan prema njoj, imao svoje specifične motive za ovu neobičnu vezu –neprivlačnost prema prvoj supruzi. Devetoro dece rođeno je iz ove veze, što je Džamili dalo smisao i svrhu, posvetivši poslednje 24 godine svog života brizi o svojoj porodici i domu. Međutim, njena uloga je bila strogo ograničena, oduzeta joj je sloboda kretanja.
„Džamila kaže da je njen muž bio ljubazan prema njoj, nije je maltretirao niti je udario. Kaže da mu se samo nije svidela prva žena, pa je oženio nju kao devojčicu. Rodila mu je devetoro dece. Brinula se o njima poslednje 24 godine njenog života muža i kuće. Nije smela da ide sama na primer u čaršiju ili u druge kuće kod drugarice. Jedina drugarica i poverenica joj je bila sestra njenog muža. Nažalost, nedavno je umrla od raka.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Nedugo nakon gubitka njegove sestre, Džamila je ostala sama, noseći teret užasnih dešavanja na svojim krhkim plećima. Uprkos njenoj velikoj želji školuje svoju decu, siromaštvo je sputavalo njihovu budućnost.
„Džamila je ostala sama. Njena deca su prestala da idu u školu – u oskudnom kućnom budžetu nije bilo mesta ni za knjige, ni za sveske, ni za olovku. Džamila žali zbog ove činjenice. Ona sama nije išla u školu. Svaka majka bi volela da joj deca budu obrazovana“, ispričala je novinarka.
„Jako sam tužna što moji ne mogu da idu u školu, ali mi nemamo novca. To je stvar koju nikada neću oprostiti svom mužu“, kaže Džamila u intervjuu Jagodi Grondecki.
Poteškoće koje je suočavala i dalje je nose kroz život, ali uprkos svemu, njena ljubav prema deci ostaje neizmerna i njen san o boljoj budućnosti ostaje nepromenjen.
U ovom duboko emotivnom intervjuu, gospođa Džamila otvorila je svoju dušu i otkrila neizrecivu tugu zbog njenog teškog puta, lišenog perspektive i ličnih prava. Njene reči zrače iskrenom dirljivošću, oslikavajući srce jedne hrabre žene koja se bori s izazovima okoline u kojoj se nalazi.
„Gospođa Džamila smatra da žene treba da imaju više slobode, da mogu da idu i slobodno šetaju ulicama da idz na posao ili da odluče za koga žele da se udaju – ili da barem mogu da odbiju ako je budući verenik mnogo stariji od nje. Njen najstariji sin radi kao najamni radnik i radi za najnižu platu. Njihova cela devetočlana porodica živi od novca koji on zarađuje.“
Snaga i istrajnost ove žene u suočavanju s teškim vremenima predstavljaju istinski primer hrabrosti i posvećenosti majčinstvu koje će zauvek ostati duboko urezane u dušama svih onih koji svedoče njenom životnom putu.
(Stil)