Dve žene su dve nedelje pešačile po panamskoj džungli kao deo misijonarskog putovanja i nameravale su da ostanu još četiri nedelje kako bi volontirale u lokalnoj školi, međutim sudbina je imala druge planove za njih
U aprilu 2014, dve holandske turistkinje po imenu Kris Kremers i Lisan Frun otišli su na planinarenje u Panami i nikada se nisu vratili.
Nekoliko meseci kasnije, zvaničnici su pronašli njihove izbeljene kosti i uznemirujuće slike.
Dana 1. aprila 2014, dve devojke su krenule iz doma porodice koja ih je ugostila da odvedu porodičnog psa u šetnju kroz živopisne šume oko vulkana Baru u Boketeu u Panami.
One su bile studentkinje iz Amersforta u Holandiji. Provele su šest meseci planirajući svoje putovanje u Panamu, koje je trebalo da posluži kao deo odmora, a delom kao službeno putovanje.
Planirali su da provedu neko vreme na planinarenju i obilasku, a takođe i da volontiraju sa lokalnom decom, podučavaju umetnost i zanat i uče španski.
Dve žene su dve nedelje pešačile po panamskoj džungli kao deo misijonarskog putovanja i nameravale su da ostanu naredne četiri nedelje sa porodicom domaćinom kako bi volontirale u lokalnoj školi.
Međutim, nakon što su 1. aprila u 11:00 mahnuli porodici, više nisu viđene.
Napisale su objavu na Fejsbuku u kojoj su govorile o svojim namerama da obiđu lokalno selo. Takođe su objavile da su ručali sa dvojicom kolega Holanđana pre nego što su krenule na pešačenje.
U noći 1. aprila, porodica domaćin je primetila da nešto nije u redu. Njihov pas se vratio, živ i zdrav, ali sam – devojaka nije bilo nigde.
Porodica domaćina pretražila je područje oko svoje kuće, ali je odlučila da sačeka jutro kako bi upozorila vlasti.
Dana 2. aprila, Kremers i Frun propustili su sastanak sa lokalnim turističkim vodičem koji je trebalo da ih odvede u privatnu šetnju po Boketu, što je navelo porodicu domaćina da upozori vlasti.
Sledećeg jutra izvršena je vazdušna pretraga šume, kao i pretres sela i malo šumovitih predela od strane meštana.
Do 6. aprila, dve žene još uvek nisu bile pronađene. U strahu od najgoreg, porodice Kris Kremers i Lizane Frun odletele su u Panamu, dovodeći sa sobom detektive iz Holandije.
Oni su, uz lokalnu policiju i jedinice pasa, deset dana pretraživali šume.
Dani su se pretvorili u nedelje, a posle deset nedelja još uvek nije bilo znakova od studentkinja.
Zatim, dok je policija usporavala potragu, meštanka je predala plavi ranac, tvrdeći da ga je pronašla u pirinčanom polju duž obale reke.
U rancu su bila dva para naočara za sunce, 83 dolara u gotovini, pasoš Lizane Frun, flaša za vodu i dva grudnjaka.
Takođe unutra, što je najvažnije, bila je Frunova kamera i oba mobilna telefona.
Policija je odmah ispitala kameru i telefone i došla do uznemirujućih dokaza.
Telefoni su ostali u funkciji skoro deset dana nakon što su žene nestale. Tokom samo četiri dana, bilo je 77 pokušaja da se pozove policija, i putem 112, broja za hitne slučajeve u Holandiji, i 911, broja za hitne slučajeve u Panami.
Koristeći evidenciju poziva, policija je uspela da napravi pregled vremena koje su devojke provele kao nestale u šumi.
Prva dva hitna poziva bila su samo nekoliko sati nakon što su Kremers i Frun započeli svoj pohod, a zbog guste džungle, nijedan pokušaj nije prošao.
U stvari, od svih 77 poziva, samo jedan je uspeo da uspostavi kontakt, ali se prekinuo nakon samo dve sekunde.
Policija je takođe otkrila da je 6. aprila pokušano nekoliko neuspešnih pokušaja da se telefon Kremersove otključa netačnim PIN brojem. Do 11. aprila oba telefona su bila mrtva.
Iako je evidencija poziva bila uznemirujuća, to nije ništa u poređenju sa onim što je pronađeno na kameri.
Prve fotografije na kameri snimljene su ujutro 1. aprila kada su žene krenule na pohod. Na fotografijama se vide Kris Kremers i Lizana Frun na stazi u blizini Kontinentalne podele, ali ništa na njima nije navelo policiju da postane sumnjiva.
Međutim, drugi set fotografija je bio zabrinjavajući.
Snimljene u gluvo doba noći, između 1 i 4 sata ujutro 8. aprila, na fotografijama se vide stvari devojaka raštrkane na kamenju, plastične kese i omoti od slatkiša, čudno nagomilane gomile prljavštine, ogledalo i – što je najvažnije – potiljak Kris Kremers sa krvlju koja curi iz njene slepoočnice.
Policija je nakon uviđaja mesta gde je ranac pronađen, otkrila Kremersovu odeću, uredno složenu duž ivice reke.
Dva meseca kasnije, na istom mestu, pronađena je karlična kost i stopalo, koji su još uvek bili unutar čizme.
Ubrzo nakon toga otkrivene su kosti obe žene. Kosti Lizane Frun izgledale su kao da su se prirodno raspale, jer su na njima još uvek bili komadići mesa. Ali kosti Kris Kremers bile su potpuno bele i izgledale su kao da su izbeljene.
Policija je ispitala meštane, turističke vodiče i druge planinare koji su bili u tom području u to vreme, ali ništa osim fotografija i evidencije poziva nije im pružilo dokaze o tome šta se dogodilo.
Nije bilo čak ni dovoljno dokaza da se utvrdi uzrok smrti.
Do danas, nestanak i smrt Kris Kremers i Lizane Frun ostaju mučna misterija.
(Stil)