Podstaknute neobičnim društvenim pravilima, koja kažu da je velika sramota za ženu da ostane neudata, veliki broj Albanki proteklih godina se odlučuje da sreću potraži van granica svoje zemlje i odlazeći kilometrima daleko od kuća, najčešće se udaju za Srbe.
Tako je Viktorija Vida Jakovljević pre skoro 16 godina odlučila da napusti Skadar i dođe u selo Srednja Reka na Goliji, uda se za Dragana i u potpunosti promeni svoj život.
– Kad sam došla ovde tri meseca sam svaki dan plakala. Znaš kako mi, dođemo u tuđu kuću, nit’ znamo jezik nit’ išta. Znam ja na Albanski sve, ali otkud znam šta je “čaša” – priča Viktorija za “Prvu”.
Dragan dodaje da ni njemu nije bilo lako na samom početku zajedničkog života, ali trud i posvećenost brzo su se isplatili.
– Bilo mi je dosta teško, ali sam gledao da budem što jači psihički i da budem što bolji pedagog za nju, da bih je izvukao i da joj ulijem poverenje – Dragan Jakovljević.
Kada je Vida savladala jezik sve je postalo lakše i brže se uklopila u novu sredinu.
– Meni se sviđa sada Srbija, ja sam navikla i da se smejem i da psujem. Sve to znam odlično! Sve najgore znam da psujem – govori Vida kroz smeh.
Onda je naučila i da kuva srpska tradicionalna jela.
– Znam pite, baklave od orasa, jabučare. Sve to znam – tvrdi ona.
Otkad je Vida došla, Draganova kuća je procvetala. Sada zajednički obavljaju sve poslove.
– Više idem po pečurke sad, više volim pečurke, ne plaši me i ako dođe mečka neće mene da jede. Jede ove mršave, neće mene – našalila se Viktorija.
Nema dileme da su upravo Albanke sačuvale mnoge srpske seoske škole od zatvaranja što potvrđuje i Dragan, koji nije jedini iz ovog sela koji je oženio Albanku.
– Imam rođaka dole, koji je iste godine tamo otišao, isto se oženio i ima troje dece. Ja bih svima savetovao da se upuste u ovo – zaključuje on.
(Blic)