Profesor dr Ranko Rajović smatra se jednim od najvećih stručnjaka za dečiji mozak na našim prostorima, a o razvoju današnje dece govorio je krajnje otvoreno
Profesor dr Ranko Rajović gostujući u RTS Ordinaciji pričao je kako se razlikuju današnja deca od ranijih generacija:
„Na razvoj dečijeg mozga najviše utiče okruženje. Porodica kao prvo okruženje, vrtić i škola – drugo okruženje, internet – kao treće okruženje…
Pre 100 godina dete je primalo jednu do dve informacije dnevno, a danas dete dobija reku informacija koje ne može da savlada. Dečiji mozak je danas drugačiji. Ono što se dešava je primetni gubitak empatije, jer u tom virtuelnom svetu punom agresivnih informacija, mozak se brani od tih informacija – otupljuje i gubi osećaj, gubi empatiju…
Danas deca osećaju previše sreće, previše radosti… Neću da kritikujem previše roditlje, ali oni ispunjavaju sve želje detetu. Kao da su postali bankomat za želje dece.. I kada se dete suoči sa problemom, ne može da se snađe.
Imamo sve više dece koja žele da nanesu bol drugoj deci, drugom biću. Samo bih podsetio roditelje da se zamisle šta znači okruženje. Nekad su roditlji mislili neka vide dete na ulici, u parku, da vide s kim se druži… Kada vide dete u sobi na internetu, misle dete je na sigurnom – ali ono je tu na nesigurnom terenu.
Recimo pre par godina kada bi dete otišlo u šumu i ubilo ježeve, mrave, uništavalo mravinjake, roditelji bi bili šokirani. Zabranili bi to. A danas kada dete ode na internet, ono tamo ne ubija ježeve, mrave – ono tamo ubija ljude. Ali ubijaju i njega i taj život vredi 5 do 10 sekundi i on ponovo može sve da napravi iz početka. E zato je okruženje važno.
Dečiji mozak se razvija od 5, do 7, pa do 12 godine pod uticajem okruženja, tu ne sme da se greši. Posebno ne roditelji.
Najveća greška današnjeg roditelja je što detetu daju sve. Čak i kada dete dođe u školu i dobije četvorku, a roditelj hoće pet. Odmah učitelj postaje zločinac koji tom detetu nije dao peticu. Onda roditelji idu u školu i svađaju se sa učiteljima. Naši učitelji su poniženi. Ako dete ima već pravo, uredu je zaštitimo ga, ali zaštitimo i učitelje. Ako roditelj i pogreši iz najbolje namere, iz velike ljubavi, ko to može da koriguje? Jedino vaspitač, učitelj.
Ne sme da se dozvoli da dođe roditelj koji, po njemu, zna bolje od učitelja šta treba da se radi. To ne sme da se dozvoli. Moramo zaštiti učitelje. Jer, ako u razredu od tridesetoro dece neko iskače, roditelj to ne vidi, jer ima jedno, dvoje dece, ali učitelj vidi svako odstupanje od normalnog ponašanja. Tako je nekada škola izgledala. Mi smo danas izgubili rezervnu instituciju koja popravlja greške roditelja.
Roditelj mora da shvati da je učitelj tu da pomogne. Jedna reč za ovo je ODGOVORNOST. Da svako svoj posao obavlja najbolje što zna, onda možemo nešto da uradimo.
Disciplina je osnova razvoja deteta. Kad roditelj kaže neće da maltretira dete, neće da muči dete – to je suprotno. Ako nešto zabranimo detetu to je DISCIPLINA. Granice moraju da postoje. Prvo roditelji, a onda učitelji i nastavnici.
Ljubav, pravičnost i disciplina su neophodni da bi dete izraslo u zdravu jedinku.
(Izvor: Stil)