Ikonu Bogorodice, nazvanu “Utešiteljka beba ubijenih u maminoj utrobi”, veliki broj ljudi poslednjih dana deli na društvenim mrežama i opisuje je kao najlepšu koju su ikad videli.
Na ikoni Isus Hrist prima iz ruku anđela dušu deteta koje se nikad nije rodilo i vraća je Bogu. Iz detetovog tela kaplje krv, koja se od kapljice pretvara u krvavo more.
Iza nastanka ove ikone stoji podjednako fascinantna priča, a naslikala ju je parohijanka Makarijeve crkve u Kijevu po imenu Tatjana, koja je videla crtež na ravnom kamenu na obali reke, koji joj je sugerisao sliku ikone.
Odmah je poželela da je prenese na platno, skicirala je na papiru, a zatim se obratila nastojatelju svog hrama, protojereju Vladislavu, koji joj je dao blagoslov da naslika ikonu. Kasnije je i mitropolit kijevski i cele Ukrajine Vladimir dao blagoslov za oslikavanje velike ikone.
Tatjana je za tamošnje medije ispričala kako je nastala ova, sada već čuvena, ikona.
“Ukazala mi se prilika da predajem lekcije hrišćanske etike u jednoj vanškolskoj ustanovi u Kijevu.
Tada je sfera mog delovanja u oblasti duhovno-prosvetnog rada postala veoma raznolika. Nakon učestvovanja u jednoj TV emisiji u leto 2010. godine, koja je imala za cilj sprečavanje abortusa, razbolela sam se. Poželela da odem negde u selo, daleko od prestonice.
Moj duhovnik me je uputio na jednog parohijanina, koji mi je ljubazno pružio priliku da se opustim u selu Čeberjaki, u Sumskoj oblasti. Bio je to slikovit kutak: sa brdima, šikarama trske i tihim potokom nedaleko od kolibe”, započela je priču Tatjana, koju je kod nas preneo portal “Prijateljibožji”.
Obrise ikone videla na kamenu
Kako je oduvek obraćala pažnju na kamenje, za oko joj je zapao jedan.
“Na odmoru u Karpatima, na obalama planinske reke, gledala sam kako brza voda na njima brusi razne zamršene figure, šare i zaplete.
Tada sam videla zanimljiv crtež na kamenu, koji je formiran od oblika i linija. I po navici, podigla sam ga i počela da “ispitujem”. I odjednom sam počela da hvatam sve jasnije – u zamršenosti linija – jasnu sliku ikone. Bilo je kao bljesak, kao otkrovenje.
Radnja je nacrtana živim prirodnim linijama, gde su se jasno videli likovi Bogorodice, Hrista i deteta koje drži anđeo. Pomislila sam da u pravoslavlju nema takve ikone. I ovde sam videla jasan, celovit zaplet i dobro organizovanu kompoziciju, koju sam skicirala do najsitnijih detalja”, seća se.
U izradi pomogao poznati ukrajinski umetnik
Poznaniku iz mladosti, umetniku Jurija Sorokoletovu, ponudila je saradnju na oslikavanju ikone, što je zahtevalo veliku veštinu, ali pažljivo proučavanje i poznavanje kanona.
“Jura je, iako nezainteresovano, pristao na saradnju. Ušao je duboko u ovu temu. Kasnije mi je ispričao da je i njegova majka htela da abortira. Ali čudom je odustala. I po milosti Božijoj, rodio se. Zato nije slučajno da, pošto se bavio isključivo slikarstvom, počeo da slika i ikone i oslikava hramove”, priča Tatjana.
Pokazali su gotovu skicu ocu Vladislavu Sofijčuku, nastojatelju crkve Svetog Makarija u Kijevu i prihvaćena je bez komentara. Ikona je nazvana “Tugovanje za bebama ubijenih u utrobi majki”.
U Srbiji se drugačija verzija ove ikone nalazi u Sabornoj crkvi u Beogradu.
(Žena)