Da nam mnoge emocije dolaze iz stomaka potvrđuju “leptirići kad se zaljubimo”, osećaj “site topline” posle dobrog obroka, ali i stalan osećaj nadutosti i težine u stomaku, neretko opstipacije ili iznenadne dijareje pred ispit, javni nastup, važan sastanak ili put…
Dakle, povezanost različitih osećanja i digestivnog sistema je veoma prisutna u našem životu, a s obzirom na to da živimo brzo i i pod pritiskom, sve je veći uticaj stresa na naš crevni sistem, bez obzira da li govorimo o početnim tegobama ili pogoršanju onih već postojećih.
O tegobama koje prate nervozu creva i o tome da li je i na koji način moguće pomoći ovim osobama razgovaramo sa doc. dr Snežanom Lukić, subspecijalistom gastroenterologije i šefom Kabineta za funkcionalnu dijagnostiku Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju, Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije.
Veliki broj pacijenata se žali na tegobe kao što su nadutost i pojačani gasovi u crevima. Češće su u pitanju žene, mada i muškarci mogu imati navedene neprijatne tegobe. To su pacijenti najčešće u srednjem životnom dobu, radno i socijalno sposobni, a žale se ne samo na neprijatnost zbog tegoba, već i nemogućnost svakodnevnog, uobičajenog funkcionisanja. Zbog navedenih tegoba, njihova radna sposobnost, ali i društveni život su značajno narušeni.
Kako se manifestuju funkcionalni poremećaji?
Nadimanje je jedan od najčešćih simptoma zbog kog se pacijenti javljaju gastroenterologu. Razlozi za nastanak nadutosti mogu biti greške u ishrani, funkcionalni ili organski poremećaji. Kada govorimo o greškama u ishrani, koje dovode do pojave nadutosti prvenstveno mislimo na neredovnu ishranu, obilne obroke, nedovoljno žvakanje hrane, unošenje neadekvatnih namirnica koje nadimaju, konzumiranje gaziranih pića i pušenje.
Tegobe koje pacijenti navode su pojačano puštanje gasova, krčanje i pretakanje u crevima, neprijatan osećaj u trbuhu, pa i bol. Tegobe su često povezane i javljaju se posle obroka. Pacijenti ih opisuju kao osećaj da imaju kamenje u trbuhu. U tom slučaju možemo govoriti o funkcionalnoj dispepsiji.
Kada pacijent ima nadimanje koje je praćeno bolom u trbuhu, prolivima ili zatvorom, a tegobe su povezane sa crevnim pražnjenjem, možemo posumnjati na sindrom iritabilnog kolona. Međutim, kod nekih pacijenata tegobe ne možemo povezati ni sa funkcionalnom dispepsijom, ni sa sindromom iritabilnog kolona, tada možemo govoriti o funkcionalnom nadimanju trbuha.
Kada najčešće dolazi do pogoršanja ovih tegoba?
Ako detaljno i pažljivo porazgovarate sa pacijentom, veoma često možete dobiti podatak da su navedene tegobe vezane za neki stresni događaj. Najčešće i ponavljani stresni događaj dovodi do ponovnog javljanja tegoba. Pored stresa, okidač ovih tegoba može biti određena hrana ili piće, uključujući pšenicu, mlečne proizvode, citrusi, pasulj, kupus, mleko i gazirana pića.
Zašto je STRES glavni okidač tegoba?
Uloga stresa u svim funkcionalnim bolestima digestivnog sistema koji su praćeni nadimanjem trbuha je veoma velika i značajna. Ta uloga proističe iz veze mozga i creva, takozvane mozak- crevo osovine. Veza mozak- crevo je dvosmerna, koliko mozak utiče na crevo, toliko i crevo utiče na mozak.
Uloga stresa, posebno anksioznosti- zabrinutosti ima ulogu u svim mehanizmima koji učestvuju u nastanku funkcionalnih poremećaja digestivnog sistema od visceralne preosetljivosti, preko poremećaja pokretljivosti creva do promene u sastavu crevne mikrobiote.
(Izvor: Espreso)