Pokojni premijer Srbije u intervjuu za nemačku televiziju dve godine pre ubistva otkrio šta se sve dešavalo pred Peti oktobar i u kom pravcu želi da vodi Srbiju u budućnosti.
U intervjuu za nemačku televiziju, koji je vođen na nemačkom, dve godine pre atentata, pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić, između ostalog, osvrnuo se na događaje koji su prethodili Petom oktobru i svrgavanju Miloševića sa vlasti.
On je kazao da je, kao šef kampanje opozicionog bloka, bio zadužen za kontakte sa vojnim i policijskim vrhom, ali da je njegova glavna „meta“ bila jedinica poznata kao „crvene beretke“, koja je, po njemu, predstavljala glavnu opasnost za uspešnu organizaciju protesta koji bi doveli do smene vlasti. Ispostavilo se da su njegovi članovi u martu 2003. izvršili Đinđićevo ubistvo.
„Kao menadžer kampanje, u svojoj analizi, zaključio sam da postoji samo jedna jedinica koja predstavlja opasnost, a to su `crvene beretke`, koje i sada postoje. To je u suštini borbena jedinica koja je u sklopu tajne policije, a zapravo je vojno opremljena i radi se o više stotina ljudi koji su obučeni za ulične borbe. Kritično pitanje je bilo kako će oni reagovati.
Znali smo da ukoliko dođe do demonstracija, vojska skoro i da ne može da reaguje, policija u suštini takođe ne može, ali moguć je Tjenanmen. Pitanje je bilo kako bi reagovalo stanovništvo kada bi nekoliko stotina ljudi bilo ubijeno, šta bi prevladalo, bes ili strah, tako da sam pokušao da uspostavim kontakt, ne da bih uticao na njih, nego da bih jednostavno testirao šta planiraju.
To znači da je taj proces započet mesec dana pre 5. oktobra. Raspitao sam se da li imaju neku ulogu na izborima, da li treba da terorišu izborna mesta. Odgovor je bio – ne. To je već bio neki kontakt. Njihova spremnost da mi to kažu, da nemaju nikakvu ulogu, bila je dovoljna.
Onda smo pripremali 5. oktobar, što je predstavljalo kompleksan zadatak, povezan sa generalnim štrajkom, nabavkom određene količine naoružanja, svašta se tu dešavalo“, objasnio je Đinđić i nadovezao se da ga je jako iznenadio susret sa Radetom Markovićem.
Rekao sam mu da izgleda normalno
„Pomislio sam da će biti još kritičnije i opet sam pokušao da stupim u kontakt sa njima. Po mom mišljenju, oni su odigrali važnu i pozitivnu ulogu. Mada je možda moglo i bez njih da protekne podjednako dobro.
Nisam imao kontakta sa šefom tajne policije Radetom Markovićem, njega sam prvi put video sredinom oktobra. Nisam prethodno video ni njegovu fotografiju. Bio sam iznenađen kad sam ga video, koliko je građanski izgledao. Zamišljao sam ga kao mračnu osobu, ali on je izgledao normalno. Rekao sam mu: `Izgledaš sasvim normalno`. Bio je iznenađen.“
Na pitanje kako se nosi sa kritikama na svoj račun poput one koju mu je uputio Aleksandar Tijanić nazivajući ga „malim Slobom“, Đinđić je odgovorio sa osmehom na licu.
„On je bio Miloševićev ministar informisanja i medija. Biografije takvih ljudi govore same za sebe. Jednostavno je tako da energična politika u ovim predelima, ne samo u Srbiji, već i na čitavom Balkanu, izaziva jak otpor.
Najpre ste izdajnik, špijun, i ako to ne prođe i to preživite, onda ste ili korumpiran političar, kriminalac, a na kraju diktator. Ali mene to ne iritira. To znači da su mnogi iziritirani, i to je najpre dobro za politiku, jer ako nemate protivnike to znači da ne ugrožavate ničije inzterese, a ako ne ugrožavate ničije interese onda možda radite nešto sasvim beznačajno.“
Razmišljam samo o Srbiji u Evropi
Opisujući svoj politički kredo i svoju ideologiju, Đinđić je objasnio da se svet stalno menja i da uvek treba biti otvoren za nove tendencije.
„Svet više nije moguće definisati tvorevinom misli. To uvek predstavlja iskrivljen pogled na stvarni svet. Stvarni svet se nalazi u stalnoj promeni i možemo se zajedno sa tim svetom menjati ili pokušati da ga prisilno sažmemo u tu misaonu tvorevinu, i to možete ako ste teoretičar, ali je to veoma loše ako ste praktičar, jer zamišljate virtuelni svet i kažete da je to pravi svet jer odgovara mojim predstavama i ja ću ga menjati.
A stvarni svet negiram, jer on podleže slučajnosti i beznačajan je. A ako ste živeli u takvom ideologizovanom društvu, znate koliko je to opasno. Zabavlja me kada čujem koliko su ljudi i dalje obuzeti takvim ideološkim pogledom na svet, jer kada ne vide ideologiju misle da pred sobom imaju nekoga bez vrednosti, a pritom su ideologije nastale na zloupotrebi vrednosti.
Sve su ideologije na početku bile sklop vrednosti, a onda su došli teoretičari i od tih vrednosti napravili konstrukcije. I ako kažete, mi demontiramo takve ideologije i gledamo šta se nalazi u njihovoj osnovi, a u osnovi se nalaze jednostavne vrednosti. Ne morate biti ideolog da bi ste nosili te vrednosti, naprotiv ne smete biti ideolog i ja nisam ideolog.
Svakog dana kada ustanem pokušavam da se koncentrišem na ono što želim, a to je da uvedem Srbiju u Evropu. Po svaku cenu. Put u Evropu je konkretna stvar, to ne predstavlja ideologiju, ali ni iluziju. To znači jednostavno deliti sudbinu nacija koje sada čine Evropsku Zajednicu.
Biti u toj porodici i po pravilima koja u njoj važe. Pripadati tom klubu i platiti ulaznicu i objasniti ljudima u Srbiji da cena te ulaznice samo izgleda preskupa, ali da ona uopšte nije previsoka. Ona znači saradnju sa Haškim tribunalom, finasijsku disciplinu, tržišnu privredu, radnu disciplinu, što je mala cena za ono što se na kraju dobija, a to je biti član jedne demokratske porodice.“
Nezavisno Kosovo nije rešenje za celi region
Pred kraj razgovora objasnio je svoj stav prema statusu Kosova, nagovestivši da je važnije od definisanja statusa rešavanje problema na obe strane, te da će se u međuvremenu naći pravno rešenje koje će odgovarati obema stranama.
„Što se tiče Kosova, mi smo spremni da sa umerenim Albancima i međunarodnom zajednicom tragamo za rešenjem koje će biti dobro za celi region. Nezavisno Kosovo nije dobro za region, za Makedoniju, za Albaniju samu, kao uzor za Bosnu, za jug Srbije…
Pokušavamo da putem evropskih integracija pronađemo nove oblike koji ne predstavljaju suverenitet u klasičnom smislu, pošto ni u okviru Evropske Zajednice suverenitet u klasičnom smislu ne postoji. Radi se o državnim granicama i simbolima, koji i nisu tako važni.
Mi kažemo, hajde da rešavamo probleme, a njih ima puno. Kriminal, infrastruktura, saobraćaj, privreda, nezaposlenost koja je visoka na Kosovu i u Srbiji. I ako radimo na tome, kao vlada u Beogradu i vlada u Prištini možda ćemo se vremenom setiti nekog rešenja kako da se pravno spojimo“, objasnio je Đinđić.
(Izvor: Mondo)