U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Atanasija Velikog, svetitelja koji je živeo početkom 4. veka, a na ovaj dan vernici poštuju jedan čudan običaj.
Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski rođen je u Aleksandriji, 296. godine, a već u ranom detinjstvu okrenuo se duhovnosti. Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra, bio je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji gde se proslavio svojom učenošću.
Doprineo je učvršćivanju pravoslavlja, a naročito pisanjem Simbola vere koji je na Saboru i usvojen. Atanasije je možda i jedan od najklevetanijih i najprogonjenijih svetitelja.
Progonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valent, jeretik Arije i njegovi sledbenici, episkop Jevsevije Nikomidijski i mnogi drugi.
Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o tome kako je đavo iskušavao Svetog Atanasija prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog.
Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio je devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more.
Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude.
Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na ovaj dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.
U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na ovaj dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice na ovaj dan neće dobro da rade.
(SD)