Svet 31. oktobra proslavlja famoznu Noć veštica, koja je posvećena keltskom paganskom božanstvu. Prvog novembra Kelti su beležavali početak Nove godine, kraj sezone sunca i nastupanje perioda mraka.
Kako nije prvi put da Srbi zaborave svoje stare običaje, a prihvate tuđe, sutra se retko u kom mestu u Srbiji može videti da mladi praktikuju naš praznik kog takođe karakteriše proslava pod maskama – takozvane Poklade ili Mačkare.
Praznik “Noć veštica” nije proslava, bar ne u pravom smilu te reči, jer oni koji slave određeni praznik, priča đakon Stevan Jovanović, imaju ideju i osećaju smisao tog praznika. “Ovo je više povod za društveni događaj, nego što je slavljenje praznika”, dodaje.
Ljudi koji obeležavaju “Noć veštica” umesto hrišćanskog praznika Sveti Luka ne prave nikakav greh, ali bi svakako trebalo da obeležavaju naše praznike, u ovom slučaju, Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog, kaže đakon Jovanović.
Nije toliko stražno da obeležavate ovaj praznik, jer on u svojoj pozadini nema sistem vrednosti ili neku posebnu ideologiju – nema taj potencijal”.
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri (“olalija”).
U Homolju je postojao običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Poklade se sastoje od povorki maskiranih igrača koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite radnje magijsko-zabavnog karaktera.
Maskirane povorke pevaju, a seljani ih darivaju mesom, slaninom, kolačima, jajima. Maske su se najčešće pravile od tikve, bundeve, perja, belog platna.
(Espreso/Srbija danas)