Neka deca su odvedena u inostranstvo kroz ilegalne kanale, završivši u domovima ili čak postala žrtve trgovine ljudima
Priča o nestaloj deci Bosne i Hercegovine duboko je ukorenjena u tragičnu istoriju zemlje, socioekonomske izazove i složenu političku situaciju.
Ta deca, koja su nestajala u različitim periodima – bilo tokom rata, u posleratnim godinama ili zbog nebrige društva – predstavljaju bolnu temu koja i dalje opterećuje porodice, zajednice i celo društvo.
Tokom rata u Bosni i Hercegovini, hiljade dece su izgubile živote, dok su mnoga ostala bez roditelja, prepuštena na milost i nemilost ratnim okolnostima.
Deca su bila žrtve granatiranja, logora, progona i drugih oblika nasilja. Mnoge su nestale tokom prisilnih migracija i etničkog čišćenja koje je zahvatilo gotovo sve delove zemlje.
Organizacije kao što su Međunarodni crveni krst i UNICEF tada su vodile evidenciju o nestaloj deci, ali većina tih podataka ostala je nepotpuna zbog haotične situacije.
Neka deca su odvedena u inostranstvo kroz ilegalne kanale, završivši u domovima ili čak postala žrtve trgovine ljudima.
Mnoge porodice i danas žive u neizvesnosti, nadajući se da će barem saznati sudbinu svoje dece, podseća portal Radosno.
Posleratni period donosi nove izazove. Siromaštvo, nezaposlenost, razaranja porodica i sistemska disfunkcionalnost dodatno su ugrozili najranjivije članove društva – decu.
Deca iz marginalizovanih zajednica, poput romske populacije, često su bila prepuštena ulici, gde su prosila ili obavljala teške poslove kako bi preživela.
Tada se pojavljuje i problem nestanka dece iz domova za nezbrinutu decu, gde su uslovi bili daleko od humanih.
Priče o deci koja su misteriozno nestala iz institucija, poput domova za nezbrinutu decu u Sarajevu, Tuzli ili Mostaru, šokirale su javnost.
Postavljana su pitanja da li su ta deca postala žrtve trgovine ljudima, ilegalnih posvojenja ili drugih kriminalnih aktivnosti.
Istraživanja su pokazala da je većina slučajeva nestanka dece ostala nerazrešena zbog nedostatka adekvatnih istražnih resursa, ali i zbog korupcije u institucijama koje su trebalo da štite decu.
Bosna i Hercegovina, kao tranzitna zemlja na Balkanu, suočavala se sa problemom trgovine ljudima, pri čemu su deca bila najugroženija kategorija.
Prema izveštajima međunarodnih organizacija, deca su neretko završavala u mrežama koje su ih eksploatisale za prosjačenje, prisilni rad ili seksualnu eksploataciju.
Pored toga, mnogi parovi iz bogatijih evropskih zemalja koristili su slabosti pravnog sistema u Bosni i Hercegovini kako bi nelegalno usvojili decu, često kroz sumnjive posrednike i uz falsifikovane dokumente. Deca iz siromašnih porodica ili domova za nezbrinutu decu bila su laka meta takvih kriminalnih aktivnosti.
Danas, problem nestale dece u Bosni i Hercegovini manifestuje se kroz različite oblike. Migrantska kriza koja je zahvatila zemlju poslednjih godina donela je novu dimenziju problema.
Mnoge porodice migranata koje prolaze kroz Bosnu ostavljaju decu iza sebe, bilo zbog gubitka u tranzitu ili zbog pokušaja da ih zaštite od teških uslova.
Ta deca često završavaju na ulicama ili u improvizovanim kampovima, izložena eksploataciji, nasilju i teškim zdravstvenim uslovima.
U toj složenoj stvarnosti pojavljuje se i Haris Pućurica, dečak pronađen u divljinama Balkana 1988. godine.
Lovci su ga otkrili u nepristupačnom šumskom području gde se granice Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije spajaju.
Među čoporom vukova primetili su dečaka koji se kretio poput njih, a njegovo ponašanje i izgled ukazivali su da je živeo među životinjama.
Haris je prebačen u Beograd u ustanovu za napuštenu decu, gde je proveo godine učeći osnove ljudskog života. Početkom rata 1992. godine, vraćen je u Bosnu i Hercegovinu
. Njegov dalji život ostao je misterija. Postoje teorije da je stradao u ratu, dok drugi veruju da se vratio u šumu i pronašao put nazad ka čoporu koji ga je odgajao.
Njegova priča ostaje simbol veze između čoveka i prirode, između onoga što smo i onoga što bismo mogli biti.
(Alo)