Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica novorođenog Hrista uvela u hram da ga posveti Bogu.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40. dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru. Ovaj praznik slavi se od 554. godine.
Sretenje se slavilo kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Srbi veruju da sutrašnji dan kazuje koliko će zima još trajati, a to zavisi od toga da li će mečka sutra izaći iz svog brloga i videti svoju senku.
Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze sutra koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Običaji od kojih strepi svaka nevesta u Sremu: Ako joj veče pred udaju bace ovo po dvorištu, puca bruka!
Inače, ovaj praznik je u vreme cara Justinijana upriličen kao molitva da prestanu velike nesreće, kuga i zemljotresi.
(Glossy)