Ovakvo ponašanje žene u autobusu možda je i gore od slika mladih ljudi koji se „prave ludi“ kada vide stariju osobu u autobusu
Nedelja je, zora. Oni kojima je uvek potrebno još malo sna krenuli su na posao i zauzeli svoja mesta u autobusu 73.
Jedna žena mlađih godina tako je sela skroz napred, na prvom sedištu iza vozača.
A znamo za koga su ta mesta rezervisana.
Nije, naravno, bio problem to što je ona sela tu, već njena rekcija koja je usledila kada je u bus ušao stariji čovek, sa štapom.
Zamolio ju je da ustane, a ona se na njega naljutila i očitala mu lekciju neprikladnim tonom.
„Imate mesta… (iza je bilo slobodnih mesta), a dižete ljude! Radim deset sati dnevno. Strašno! Da nema mesta pa ‘ajde“, kazala mu je.
On je pokušao da joj objasni da to mesto, ipak, pripada njemu i da tu i treba da sede stariji ljudi.
Ova prepirka, mada nije eskalirala, pokazuje samo u kakvoj su poziciji stariji ljudi. „Ja radim 10 sati dnevno“ izjava je koja direktno gazi saosećanje prema starijem čoveku kome je mesto neophodno.
Kada nekome u takvom stanju i u tim godinama kažete da radite 10 sati dnevno i da ne možete da mu ustanete, to može da liči i na drugim rečima izgovoreno: „A šta vi tražite u 5 ujutro u autobusu?“. A to je već omalovažavanje…
Ovakvo ponašanje žene u autobusu možda je i gore od slika mladih ljudi koji se „prave ludi“ kada vide stariju osobu u autobusu, jer je ona ne samo ignorisala svoju obavezu da ustupi mesto, već je i opravdavala svoje sramno ponašanje na način koji ne priliči obraćanju starijem čoveku.
(Espreso)