Državna bezbednost (DB) pomogla je Otporu 2000. godine u rušenju tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića! Dva dana uoči 5. oktobra, ključni operativac DB sredio je da vođa „otporaša“ ne bude uhapšen.
To u svojoj upravo objavljenoj knjizi otkriva Goran Živaljević, nekadašnji operativac DB, a kasnije i zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Operativac Miloš
On je opisao šta se u DB događalo uoči velikih protesta oktobra 2000. godine – kasno uveče 2. oktobra „bradati načelnik“ je „operativcu Milošu“ dao zadatak da organizuje „energično privođenje“, a potom i pritvorski razgovor s vođom „neprijateljskog“ Otpora, studentom Ratkom Jovićem (pseudonim, prim. nov.).
– Krajnji epilog tog zahteva mu nije do kraja predočen, ali je već naslućivao da će taj njegov, podrazumeva se snimljeni razgovor s „energično privedenim“ i pričljivim Jovićem biti početna i udarna vest u svim TV dnevnicima Miloševićeve Srbije, i to baš veče pred velike demonstracije koje su planirane za 5. oktobar – naveo je Živaljević.
On je za „operativca Miloša“ naveo da je od sredine devedesetih „polako ulazio u neformalni elitni krug poželjnih operativaca na svakom poslu“. To je bio i čovek koji je nekoliko meseca uoči oktobarskih promena na sastancima rukovodilaca DB predlagao da se služba približi vrhu Otpora – da prvo napravi kontakte, pa potom i „dirigovana i pametno vođena prijateljstva s liderima Otpora“.
Kako prenosi Živaljević, Miloš je na sastanku rekao: „Kada pogledamo sve britanske, američke, nemačke analize, kada uporedimo te podatke i procene s ruskim stavovima, uz desetine presretnutih komunikacija koje smo već dostavili vrhu Službe, zaključak je više nego jasan. Mi ove godine, kao država i kao društvo, sigurno ulazimo u velike političke promene koje ne možemo sprečiti.
Naš posao više nije odbrana nemogućeg, već prilagođavanje novom vremenu, uz prioritet opstanka Službe nakon svega što će se desiti. Moramo se ponašati tako da ovi što su napravili Otpor, Amerikanci i Britanci, ne dobiju nakon pobede čistu ledinu gde će graditi sve samo u skladu sa svojim interesima, već je imperativ da i mi imamo paket akcija u tom novom vremenu i u toj novoj Srbiji… pa polako, videćemo ko će na kraju biti uporniji i uspešniji.“
Dojava za bekstvo
Njegov predlog nije prihvaćen, već je, naprotiv, oktobra 2000. određen da uhapsi vođu „otporaša“, kojem će se potom „suditi ni manje ni više nego za terorizam, jer je Krivični zakon bio nedavno promenjen u skladu s takvom nakaradnom potrebom proisteklom iz straha odlazeće vlasti“.
– Sa uhapšenim i uplašenim Ratkom će razgovarati upravo Miloš, „navodeći ga vešto i lukavo da potanko objasni ulogu inofaktora u formiranju i funkcionisanju Otpora“. Bar je tako glasio nalog koji mu je saopštio načelnik Bradonja, bez preterane priče i bilo kakvog podsećanja na onaj ne tako davni sastanak kada je struka iznela svoj hrabri predlog. Uz to, načelnik mu je sada lukavo dodelio i posebnu ekipu za hapšenje, sastavljenu od ljudi iz drugog odeljenja koje on manje poznaje, a koju će Miloš samo navoditi do mesta gde se Ratko Jović trenutno nalazi. Ova Bradonjina taktika da iskombinuje ekipu za akciju nije bila novost za Miloša jer je vrlo dobro znao da ovaj iskusni lisac nikada ne stavlja sva jaja u jednu korpu – napisao je Živaljević u knjizi „Služba 2“ (izdavač „Laguna“) i dodao:
– Miloša ovaj nalog i ovakav rasplet nisu iznenadili. Bez obzira na logičnost njegovog, sada već propalog predloga, znao je da odlazeći sistem ne može iznedriti ili podržati ništa kreativno ili korisno, da je strah od gubitka vlasti jači od svakog državnog interesa i da Služba nema prostor za kvalitetne i dubinske manevre, već da se od nje očekuje da podruku s promašenom i uplašenom politikom svom silinom udari u taj ledeni zid, pa šta košta. Potpuno svestan svog postupka i duboko ubeđen da time neće izdati Službu i sve nas s kojima je radio, iste večeri je ispod vrata stana gde je boravio Ratko Jović ostavio poruku s već prepoznatljivim rukopisom. U prethodne četiri nijednom ga nije slagao. Peta je glasila: „Promeni mesto boravka još večeras. Ne koristi telefon. Idi u stan svog ujaka i budi tamo dok ti se ne javim.“ Pola sata nakon toga posmatrao je iz obližnjeg kafića mladog lidera Otpora kako s malim koferom i rancem na leđima oprezno izlazi iz svog ulaza, okreće se oko sebe, a potom i maše taksisti koji se „baš slučajno“ zatekao dvadesetak metara dalje niz ulicu.
Potom je operativac Miloš „specijalnoj ekipi naoštrenoj za spektakularno hapšenje državnih neprijatelja“ preneo netačan podatak: „Bucko je kod kuće, možete da krenete po njega. Rasporedite se oko zgrade i čekajte njegov izlazak tokom večeri“.
Zasluge
– Vrh Službe i vrh države su tog utorka, a možda i narednog jutra čekali rezultat sa terena koji se neće dogoditi. Možda su se kratko i nervirali zbog toga, bacali papire po kabinetima i galamili na svoje saradnike, ali su ih potom druge neprijatne stvari omele da ovom neuspelom hapšenju pridaju neku veću pažnju. Čak sam ubeđen da su kasnije malo i odahnuli zbog toga što im specijalni telefon nije javio ništa tog oktobarskog utorka uveče, kada je beogradski DB trebalo da sprovede posebnu akciju prema lideru Otpora Ratku Joviću – piše Živaljević i dodaje:
– Dva dana kasnije, u četvrtak, bio je 5. oktobar. Ratko Jović je krajem tog vetrovitog dana ponosno i slobodno hodao ulicama uzavrelog Beograda, slaveći veliku pobedu i početak novog milenijuma. To što mu u glavi svi nedavni događaji nisu bili baš najbolje poslagani, to što nije jasno znao ko je tu imao koju ulogu i ko mu je u krajnjoj liniji pomogao da lagano prođe kroz to nesigurno vreme, možda i nije preterano bitno. Srpska Služba ne postoji da bi čuvala vlast, već da bi zajedno s građanima, pa i sa mladim studentima koji buntovnički crtaju stisnutu pesnicu, gradila bezbedno društvo. Ona ne očekuje priznanja, posebne protokole i specijalne zahvalnice. Za nju je najveće priznanje da joj ljudi veruju i da imaju osećaj sigurnosti kada pomisle na nju. U tom odnosu političari su manje bitni, a neretko i ostaju na suprotnoj strani.
Stranci osmislili, finansirali, obučavali…
Živaljević u knjizi otvoreno navodi da je Otpor bio predmet interesovanja Službe, „opravdano je zahtevao punu pažnju, primenu svih operativno-tehničkih mera koje smo imali na raspolaganju i maksimalno angažovanje srpske Službe“. Jedan od prioriteta DB postao je nakon bombardovanja 1999. Kaže i da su Otpor „stranci osmisli, stranci ga finansirali, stranci ih obučavali, stranci njima rukovode, a cilj je prevrat u jednoj zemlji koja nastoji da sačuva svoju nezavisnost“.
– Ne postoji na kugli zemaljskoj država u kojoj sve ovo ne bi bio prioritetni posao Službe bezbednosti, bez trunke prostora da iko nekada ospori takvo angažovanje – navodi on.
(Izvor: Kurir)