Jozef Mengele poznat i kao „Anđeo smrti“ bio je lekar, a zbog svog rada u Aušvicu i drugim koncentracionim logorima i danas važi za jednog od najvećih monstruma koji su ikada živeli. Spada u red nacista koji nikada nisu odgovarali za svoje zločine.
Posle kraha Nemačke 1945. pobegao je za Argentinu gde je živeo do smrti.
Umro je u 67. godini kupajući se na jednoj brazilskoj plaži gde je doživeo moždani udar. Njegov identitet potvrđen je tek 1992. zahvaljujući DNK analizi koju je omogućio njegov sin Ralf Mengele.
Ovaj danas penzionisani advokat iz Nemačke, koji živi mirnim i povučenim životom, o ocu nerado govori. Ipak, 80-ih godina dao je seriju intervjua za nemačke i američke medije i otkrio kakva sećanja ima na zloglasnog lekara.
„Nikada ne bih izdao oca“, kratko je tada prokomentarisao Ralf otkrivajući da je sve vreme znao gde se Mengele krije.
Ovaj nemački advokat koji je u međuvremenu prezime promenio u Dženkel, istakao je da, iako je bio „postiđen“ zbog očevih dela, nikada ne bi mogao da natera sebe da otkrije lovcima na naciste gde se on nalazi. Sa druge strane, bio je izričit u tome da nije učestvovao u očevom skrivanju.
„Opet bih uradio isto“, istakao je Ralf u jednom od retkih gostovanja na američkoj televiziji, u emisiji kod Fila Donahjua 1986. godine, povodom izdavanja biografije njegovog oca „Mengele: Potpuna priča“.
Knjiga je velikim delom bazirana na Mengeleovim dnevnicima i materijalima koje je autorima ustupio upravo Ralf.
Od toga nije imao nikakvu materijalnu korist, ali je insistirao da 20 procenata od zarade bude uplaćeno preživelim žrtvama iz eksperimenata njegovog oca u Aušvicu.
Ralf Mengele je prilikom intervjua istakao da nikada neće moći da shvati šta je njegovog oca nateralo da čini tako grozna zlodela i da on nikada neće ni pokušati da to porekne.
„Da sam mogao da biram, izabrao bih drugog oca, ali to je nemoguće“; istakao je.
Sin „Anđela smrti“ je pričao i o svojim susretima sa ocem. Rođen 1944. godine, Ralf svog oca, doktora Mengelea nije zapamtio iz njegovih „ratnih dana“, a susreo ga je samo dva puta – 1956. i 1977. godine.
Prvi put su se susreli u jednom planinskom odmaralištu u Švajcarskoj gde je Mengele pod lažnim imenom bio na zimovanju. Ralf je u tom momentu imao 12 godina i rečeno mu je da je stranac kojeg je sreo njegov ujak. Istina mu je otkrivena tek tri godine kasnije.
„Pričao mi je da nije on „izmislio“ Aušvic i da lično nije odgovoran za „incidente“ koji su se tamo dešavali. Aušvic je već postojao kada je on u njega došao. Želeo je da pomogne, ali je imao ograničene moći „, ispričao je Ralf dodavši da se, koliko je njemu poznato, njegov otac ni zbog čega nije kajao.
Na kraju, Ralf, koji je oženjen i ima dvoje dece, istakao je da je zbog činjenice da je prekinuo decenijsko ćutanje svoje porodice o strašnom nasleđu koje nose, odbačen od dobrog dela familije, ali da se zbog toga ne kaje.
Zahvaljujući mreži svojih ljudi 1949. Jozef Mengele je pobegao u Argentinu, gde je živeo neko vreme, a zatim u Paragvaju i Brazilu. Iako ga je tražilo više država, uključujući i Nemačku, nikada nije uhvaćen, nikada nije odgovarao za svoje zločine i nikada se nije pokajao.
Za vreme Holokausta u smrt je poslao 400.000 ljudi. Iako su Mengeleovi postupci i način rada na Institutu u Frankfurtu bili po uzusima struke i, kažu naučnici, i danas bi se mogli priznati pod naučni rad, ono što je činio u Aušvicu nema opravdanja. “
Ujak Mengele“, kako se sam nazivao dok je deci delio slatkiše, injekcijom je ubrizgavao hemikalije i mastilo u oči, radio operacije bez anestezije, nepotrebne transfuzije krvi, operacije promene pola i brojne druge užase.
(Kurir)