Darkov komšija Mahir oženio je misterioznu ženu — a ono što je Darko jednog dana video kroz prozor promenilo je sve
U mirnom sarajevskom naselju gde se svi poznaju, retko šta prođe neprimećeno.
Tako je i Darko odmah zapazio promenu kod svog prvog komšije Mahira — tihog, povučenog čoveka u kasnim tridesetim koji je iznenada doveo suprugu koju niko do tada nije video.
Žena, potpuno pokrivena od glave do pete, nosila je dugu crnu abaju i hidžab koji joj je skrivao čak i pogled. Nije se nikada pozdravljala s komšijama, nije govorila ni „dobar dan“, a iz dvorišta se retko kad čuo njen glas. Za mnoge u ulici, bila je enigma.
„Nikad je nisam video da ide u prodavnicu, ni da izbaci smeće. Uvek bi Mahir sve obavljao sam. Rekao bi samo da se zove Lejla i da ne voli da se eksponira“, priseća se Darko. „Bilo je to čudno, ali nisam želeo da ulazim u tuđu intimu.“
Međutim, jedne večeri, dok je sedeo uz prozor i pio kafu, Darko je slučajno bacio pogled prema Mahirovoj kući.
Svetlo iz dnevne sobe bilo je upaljeno, a zavese razmaknute. I tada je ugledao nešto što ga je ostavilo bez daha.
Lejla, žena za koju su svi mislili da je strogo religiozna i povučena, bila je u potpuno drugačijem izdanju. Nosila je kratku haljinu, pušila cigaretu i smejala se dok je gledala televiziju.
Bez marame, s puštenom kosom i potpuno drugačijim izrazom lica nego što je viđao — ako ju je ikada uopšte i video do tada.
Darko je ostao zaleđen. Nije znao da li da poveruje sopstvenim očima.
„Nisam smeo nikome da pričam. Kome da kažem, i šta? Da optužujem Mahirovu ženu jer se ponaša drugačije unutar četiri zida? Šta ako im to stvori probleme?“ pitao se danima.
Od tog trenutka, Darko je počeo da posmatra stvari drugačije. Shvatio je da su maske koje ljudi nose pred drugima često potpuno drugačije od onoga što su kada misle da ih niko ne gleda.
Mahirova žena možda je samo želela privatnost, možda se skrivala od osude, a možda su njihove porodične norme bile komplikovanije nego što se činilo.
U malim sredinama, gde glasine brže putuju nego vesti, Darko je odlučio da zadrži prizor za sebe. Jer, ponekad, istina nije ono što treba da se širi — već ono što treba da se razume.
(Stil)