U želji da sebi, pa i svojim porodicama obezbede normalan život, sve veći broj mladih odlazi u inostranstvo gde ponekad obavljaju poslove koji su daleko od legalnog.
Dok dobar deo našeg stanovništva misli da je elitna pro*titucija rezervisana samo za starlete i osobe slabijeg obrazovanja, priča o Hrvatici i Srpkinji koje na ovaj način zarađuju za život u Dubaiju, iako su visoko obrazovane, ruši sve predrasude.
Zagrebčanka (24) koja je želela da ostane anonimna, u intervjuu za portal 100posto.hr, opisala je kako izgleda život u tom svetu.
Njenu ispovest vam prenosimo u celosti:
– Odrasla sam u porodici srednje klase. Išla sam u „elitnu“ gimnaziju gde je ekipa većinom bila bogata pa sam nekako preuzela njihov stil života. Oduvek mi je važno da se dobro obučem, imam skupe cipele jer, realno, takve su i mnogo kvalitetnije, a ne vidim zašto bih nosila smeće.
Volim luksuz, od puberteta se krećem u društvu koje ima novac. Bilo mi je jako teško kad bi drugarice otišle na skijanje, a ja bih kao jadnica trunula kući. Počela sam odma nakon srednje škole da radim, iako sam upisala privatno ekonomiju. Konobarisala sam, hostesirala, radila ankete. Šta god treba, samo da zaradim. Htela sam da imam svoj novac za svoje uživanje. Roditelji su bili srećni, nisu me nikad gnjavili da dajem za režije ili slično, tako da je moj novac bio samo moj. I na faksu sam ostala u krugu svojih bogatih prijatelja i nisam se puno izdvajala ni po čemu. Jedino možda po tome što sam imala manje slobodnog vremena.
Na drugoj godini sam se sprijateljila s mojom trenutno najboljom prijateljicom s kojom sam i sad u Dubaiju. Otišle smo prošle godine. Ona je imala komšinicu koja je tamo bila godinu dana i dobro se snašla. Pričale smo puno o tome, maštale… Kad sam dala zadnji ispit rekla sam svojima da odlazim iz Hrvatske do daljnjeg. Mami je, naravno, i danas žao što sam otišla jer sam jedinica, a tata je okej sa time. Prijateljica i ja smo našle posao, ne bih govorila šta radimo da me neko ne prepozna, ali se radi o normalnom kancelarijskom poslu.
Zanimljivo je da je tamo prvi radni dan nedelja, ali i dalje ostaju dva dana u sedmici slobodna pa sam se na to lako navikla. Dubai je skup grad, i novac se brzo troši, ali prijateljica i ja imamo cilj i ne trošimo izvan svojih mogućnosti. Tamo smo isključivo došle da uštedimo i zabavimo se. Imamo mali stan, ali se dobro slažemo i nije nam to problem. U Hrvatskoj pola plate ode samo na hranu, a u Dubaiju to baš i nije tako, osnovne su namirnice mnogo jeftinije. Renta jednosobnog stana iznosi od 65.000 do 80.000 dirhama, odnosno od 13 do 16 hiljada evra godišnje. Prosečna plata Balkanaca u Dubaiju je od četiri do šest hiljada evra ili od dve do tri hiljade ako poslodavac plaća stan. Naravno, mnogi zarađuju i više, mi smo obe tek na početku.
Prilično smo dosadne, zapravo, kad ovako pričam o našim uobičajenim danima, ali kad padne noć onda počinje ono zašto smo zapravo tamo. Tamo postoje brojni klubovi i potpuno je normalno da ti priđe frajer i ponudi novac za druženje. U početku mi je to bilo pomalo i smešno, a onda sam to shvatila kao svoju prednost.
Skoro ispada da su sve žene koje nisu turistkinje tamo kao na poslužavniku. A muškaraca ima svakakvih, ali iz mog iskustva većinom su uglađeni i prilično bogati.
Inače, zemlja je strašno stroga, doslovno se ne smeš poljubiti na ulici, o alkoholu da ne pričam, ali sva ta pravila ne postoje u noćnom životu. Vlast se očigledno pravi luda i zatvara oči na sve. Sve je ponuda i potražnja. A potražnje ima…
Naravno da mi pomaže što sam manekenski tip, držim do sebe, idem redovno u teretanu. Izgled nikada nikome nije odmogao. Zato se preko noći pretvaram u fatalnu lepoticu.
Ako ćemo realno – bogati turisti, bogati poslovnjaci, svi samo žele lepo meso. To zvuči odvratno i nekad mi je odvratno sve to, ali ima i svoju dobru stranu. Prijateljica i ja živimo ludo kao nikad, pijemo najskuplja pića, dobijamo predivne poklone, neverovatan nakit, haljine…
Uopšte nemam osećaj da radim nešto loše i to nikako ne bih nazvala pro*titucijom nego uzajamnim zadovoljstvom. Nije da me neko tera na to. Sama sam svoj gazda i to je moje telo.
Čuvam se, kondom je obavezan, drugarica i ja imamo svoja pravila kojih se držimo. Nekoliko puta su mi se tipovi vraćali i po nekoliko puta, pa pitaju adresu. Nju im nikad ne dajem.
Ponekad se samo moram jako kontrolisati da se ne zaljubim jer su neki predobri. Samo mi još treba da patim za nekim.
Nismo mi jedine, ima gomila naših cura koje to rade, nekad se šokiram kad čujem naš jezik ili srpski u nekom mraku kluba. A znam poneke da sretnem i na plaži. Ima ih svakakvih, a neke su kao i ja visoko obrazovane.
Svima nam je zajedničko da nam se ne da trunuti kući. Znam da su neke našle i frajere s kojima su sad u vezi. Jedna poznanica se baš nedavno udala za Arapina. Stariji je desetak godina od nje, ali u odličnoj formi. Kao bonus mu je što ima novaca da boli glava. Nek’ joj je sa srećom.
Za sad mi je plan s ušteđevinom se vratim u Hrvatsku i kupim neki stan, da ne ginem u kreditu. Ali možda i ja nekog upoznam, ko zna kakva mi je sudbina
(Izvor: Espreso / 100posto / Blic)