Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vete Kirjaka Otšelnika, koji je u narodu poznat kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle današnjeg praznika nastupa prava jesen, koja je kalendarski uveliko počela.
Miholjdan kao praznik vekovima unazad na isti dan obeležavaju pravoslavci, katolici i protestanti širom Evrope.
Veruje se da su oni koji su rođeni na Miholjdan posebno nadareni i blagosloveni, kao i da će da imaju brojne blagodeti u životu.
Narod je primetio da se oko Miholjdana vreme prolepša i otopli, pa je kratak period od nekoliko dana oko tog praznika nazvan Miholjsko leto.
U nekim krajevima ga još zovu i Sirotinjsko leto, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja. Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu.
Po brojnosti svečara Miholjdan je na trinaestom mestu slava kod Srba.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan – 12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom – katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
Narodni običaji
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi u polju i završiti sve poslove oko toga, a u kući ne treba nikako ništa radite – da čistite, usisavate i slično.
Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime.
S tim u vezi, postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
(Espreso/Telegraf)