Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan svete prepodobne Teodore koja je uspela da okaje svoje grehe iako je prevarila muža.
Teodora je bila svetiteljka koja je živela u petom veku pre nove ere u Aleksandriji. Prevarila je svog muža, a na preljubu je nagovorila vračara.
I odmah je poče savest ljuto gristi. Ošiša se i obuče u muško odelo, pa stupi u muški manastir Oktodekat pod muškim imenom – Teodor.
Njen trud, post, bdenje, poniznost i plačno pokajanje zadivili su svu bratiju. Oklevetana od neke bludne device, da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj raniji greh. Izgnana iz manastira onasedam godina provede prebijajući se po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice.
Pobedila sva iskušenja
Pobedila sva vražja iskušenja: nije se htela pokloniti satani, nije htela primiti jelo iz ruku jednog vojnika, nije htela slušati savete svog muža da mu se vrati – jer sve je to bio samo prizrak đavolski, i čim se Teodora prekrstila krstom, sve je iščezavalo kao dim.
Posle sedam godina primi je iguman u manastir, gde prožive još dve godine, pa se upokoji u Gospodu. Tek tada spoznaše monasi, da je to bila žena, igumanu se javi angel i objasni mu sve. Njen muž tada dođe na sahranu, i osta do smrti u keliji svoje bivše žene.
Sveta Teodora imaše preveliku blagodat Božju: zverove ukroćavaše, bolesti isceljavaše, vodu u suhom bunaru izvede. Tako Bog proslavi istinsku pokajnicu, koja sa junačkim trpljenjem 9 godina kajaše samo jedan svoj greh. Upokojila se 490. god.
Proglašena je za sveticu
Nekoliko godina kasnije proglašena je za sveticu zato što se smatra da je bila istinska pokajnica koja je junačkim trpljenjem okajavala samo jedan svoj greh, na koji ju je sam Satana nagonio.
Hrišćanstvo propoveda i da bi na današnji dan muškarci trebalo da pronađu snage da svojim ženama oproste greh, kao što je to učinio Teodorin muž.
Žene koje su upale u ovaj greh trebalo bi da se iskreno pokaju, i usvoje molitvu kojom će jačati svoje biće i sizama okupati svoj pad.
Molitva
Teodora jadna, u greh zapletena, Teodora slavna, od greha proštena, Jedan greh otkupi stotinom vrlina I milošću večnom Božijega Sina. Odgurnu od sebe đavolska šaptanja, I krotko pretrpe ljudska klevetanja. Udubljena umom u Gospoda svoga Oslobodi misli praha zemaljskoga. Božijoj se volji pokori do kraja Zato se spodobi Božijega Raja. Sveta Teodoro, rajska žitelnice, Sad pomozi nama, Božja ugodnice! Da se i mi grešni greha izbavimo. U naselja rajska s tobom uselimo. Moć se tebi dade, pre i posle smrti, Sve vražije spletke da možeš satrti; Bog ti silu dade zbog ljubavi tvoje, Od sile se tvoje i demoni boje. Sa svima svetima Hristu se pokloni I napasti ljute od nas ti otkloni.
(Espreso / Alo)