Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora.
Sveti Jovan Zlatousni poznat je i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve. Bio omiljen među narodom kome se rado obraćao i tumačio Sveto pismo. Zlatousti se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara prema crkvenom – julijanskom kalendaru.
Autor je knjige „O sveštenstvu“, a zbog svojih retoričkih sposobnosti dobio je nadimak „Zlatousti“.
Za života je navodno bio omiljen među narodom kome se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.
Bio je takođe veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio.
Posle sukoba sa caricom Evdoksijom, prognan je u mesto Koman u Jermeniji gde je umro 407. godine. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u današnji Istanbul.
Narodni običaji
Ovaj svetac se slavi kao krsna slava u našoj zemlji. On se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa bi trebalo danas da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.
U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da na današnji dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da one na njegov praznik rade.
Pored toga u nekim krajevima postoji verovanje da onaj ko na današnji dan prekine nit (žicu) prekinuo je i svoj život.
(KURIR)