Srpska pravoslavna crkva i vernici slave svetih sedam sveštenomučenika Hersonskih.
U pitanju su Vasilije, Jefrem, Evgenije, Elpidije, Agatodor, Eterije i Kapiton. Svi oni su bili episkopi u Hersonu u razna vremena, i svi su postradali (jedino je Eterije umro mirno) od nevernika, bilo od Jevreja, ili Grka, ili Skita.
Svi su oni odlazili u te divlje zemlje kao misionari, slati od patrijarha jerusalimskog, da pronose svetlost jevanđelsku. Svi su bili mučeni i postradali su radi Isusa Hrista.
Vasilije je vaskrsao sina nekog kneza u Hersonu, što je razgnevilo Jevreje, te su ga optužili. Bio je vezan za noge i vučen ulicama grada dok dušu nije ispustio. Jefrem je mačem posečen.
Evgenije, Elpidije i Agatodor su batinjani štapovima i kamenjem dok nisu umrli. Eterije je živeo u vreme Konstantina Velikog, te je u slobodi i miru upravljao Crkvom, sagradio veliki hram u Hersonu, i skončao mirno.
Kada je poslednji od njih, Kapiton, bio poslat za episkopa, Skiti varvari su potražili od njega znak, da bi poverovali. I predložili su mu sami da uđe u ognjenu peć, pa ako ne izgori, oni će svi poverovati u Hrista.
Sa molitvom i nadom u Boga Kapiton stavi omofor arhijerejski na sebe i prekrstivši se uđe u zažarenu peć držeći i srce i misli svoje uzdignute k Bogu. I postoja u plamenu oko jednoga sata, i bez ikakve povrede, ni na telu, ni na odelu, izađe zdrav.
Tada svi povikaše: „Jedan je Bog, Bog hrišćanski, veliki i silni, koji sačuva služitelja svoga u peći ognjenoj!“ I krsti se ceo grad i sva okolina. O ovome čudu pričalo se mnogo na Nikejskom saboru. A Kapitonu se desi da ga na putu uhvatiše na reci Dnjepru neki Skiti i u reku utopiše. Svi su postradali početkom 4. veka. Prema narodnim verovanjima danas ne valja šiti, a valja se da se sredi kuća.
(Espreso/Srbija Danas)