Proslavi Božića prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade, koje se uvek obeležavaju 27. novembra na dan Svetog Apostola Filipa, a koje prate različiti narodni običaji.
Poklade su zapravo domaće gozbe namenjene svim članovima porodice, a mogu da budu i seoska veselja uoči velikih postova.
Njihovi nazivi se obično povezuju sa velikim postovima, pa kako ove prethode Božićnom postu, nazivaju se Božićne poklade.
OBIČAJI ZA BOŽIĆNE POKLADE
Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se, u normalnim okolnostima, na ovaj dan priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode razičite trikove.
Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.
U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan.
Negde se posle večere vezuju sve verige u kući, ljuske od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.
Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: „Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.“
(Žena)