Vernici srpske pravoslavne crkve danas, 14. aprila, obeležavaju praznik posvećen Svetoj Mariji Egipćanki, grešnici i bludnici koja je uzrasla do svetiteljke, postavši simbol, oda i pohvala pokajanju.
Život svete Marije Egipćanke jedan je od mnogih koji svedoče o snazi pokajanja i mogućnosti da neko može korenito da promeni svoj život. Po njoj je nazvana peta nedelja Časnog posta.
Marija Egipćanka, rođena oko 344. godine negde u Egiptu, sa 12 godina je pobegla od roditelja za Aleksandriju, gde je živela razvratno. Sama je govorila da je bila gonjena neutaživom željom i neukrotivom strašću.
Posle 17 godina ovakvog života krenula je brodom u Jerusalim povodom jednog hrišćanskog praznika, ali ne iz verskih razloga, već nadajući se da će među brojnim hodočasnicima pronaći nove ljubavnike koji će moći da zadovolje njenu požudu.
Prevoz do svetog grada je plaćala svojim telom. Prispevši u Jerusalim, nastavila je da se raskalašno ponaša. Na praznik je, kao i svi prisutni, pokušala da uđe u crkvu, ali neka nevidljiva sila nije joj davala.
Tada je osetila veliku grižu savesti i kroz suze ugledala ikonu Presvete Bogorodice u dvorištu crkve. Počela je da joj se moli za oproštaj grehova, obećavajući da će postati asketa.
Potom je bez smetnji ušla u crkvu, a ubrzo čula i glas koji joj je kazao da će mir naći ako pređe Jordan. Odmah je zato pošla ka manastiru Svetog Jovana na obali reke Jordan, gde se pričestila i prešla u arabijsku pustinju.
Hraneći se divljim rastinjem, u pustinji je provela narednih 47 godina, i to u molitvi i borbi sa iskušenjima i strasnim mislima.
Godinu dana pred smrt svoj život ispričala je monahu Zosimu Palestinskom koji ju je sreo u pustinji, gde je i sam došao zbog posta.
Marija Egipćanka tada je bila potpuno naga, suva i nije ličila na ljudsko biće. Prvo se uplašila monaha, potom mu zatražila ogrtač, a on je kasnije primetio kako ona stoji iznad površine zemlje.
Sledeće godine na Veliki četvrtak došao joj je opet i video je kako prelazi reku hodajući po vodi kao po suvom.
Naredne godine pronašao ju je mrtvu. Iz njene poruke u pesku saznao je da je umrla godinu dana ranije, baš nakon što je on otišao od nje, ali telo joj nije istrulilo.
O njenom životu potom se prenosilo predanje, a kapela posvećena njoj nalazi se u Crkvi svetog groba u Jerusalmu.
MOLITVA SVETOJ MARIJI EGIPĆANKI
O, prepodobna mati Marijo Egipćanko, ti se se do nadčovečanskih odricanja četrdeset sedam godina u pustinji podvizavala i do duhovnog vaskrsenja postom svoju plot umrtvila, da bi trpeći privremeno muke Hrista radi, izbegla večne.
Budući da imaš smelost pred Bogom, moli da nas izbavi od svake nečistote bludnog zavođenja, bludnog radovanja, sladostrašća, grehovnog pijanstva, i sve prljave i pohotne pomisli da odagna iz srca svakog hrišćanskog. I da nam u srcu uvek gori oganj istinske ljubavi umesto pohote, nečistih želja i bludnih maštanja. I kada vidimo naočita lica i lepa tela, da ne mislimo o pohotama, već o Bogu koji je Tvorac sve lepote i koji sam jeste Lepota. I da se takođe divimo preobraženoj i unutarnjoj krasoti, jer je svaki čovek ikona Božja, zato što je stvoren po obličju Božjem. O, prepodobna Marijo, daj nam blagodat da razumemo da Gospod stvori tu divotu, da bismo se neporočno naslađivali njome i da tako uzdržanjem proslavimo Boga koji je i sam neopisivno lep, te da ne bismo lepotu skrnavili zamračujući svoj um i prljajući dušu svoju.
Prepodobna i slavna Marijo Egipćanko, budi uvek uz nas i sačuvaj nas od sveg zla u svetu: od skrnavljenja, preljube, bluda, bludnih nastranosti, opojnih tvari, mekoputnosti, pomodnosti, demonske muzike, pijanstva, idolopoklonstva, raskalašnosti, pobačaja, čedomorstva, nasilja, zlostavljanja bližnjih i daljnih i od svega što nas prlja i duhovno ubija.
Gospod naš neka nas sačuva i neka nas pomiluje molitvama Presvete Bogorodice, svetih anđela i arhanđela i prepodobne Marije Egipćanke i svih svetih. Amin.
(Žena)