Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svete novomučenike Glamočke i Kulenvakufske koje zverski pobiše muslimanske i hrvatske ustaše zbog njihove vere i imena.
Sveštenomučenik Pankratije
Sveštenomučenik Pankratije episkop Tavromenijski. Ovaj svetitelj rođen bi u Antiohiji u vreme kada Gospod Isus hođaše kao čovek među ljudima na zemlji. Čuvši za čudesa Hristova roditelji Pankratijevi požele da vide Gospoda čudotvorca. I s Pankratijem zajedno dođu u Jerusalim, gde videše Isusa, čuše reči Njegove i videše čudesa Njegova. Tu se Pankratije upozna s apostolom Petrom. Po vaznesenju Gospodnjem i roditelji i sin krste se u Antiohiji. Pankratije se povuče u neku pešteru u Pontu, gde ga apostol Petar nađe, pa u dogovoru s apostolom Pavlom postavi za episkopa Tavromenijskog u Siciliji. U tome gradu sv. Pankratije počini velika čudesa, razori idole, krsti nekrštene a utvrdi krštene, i upravi dobro crkvom Božjom. Neki neznabožni vojvoda Akvilin, čuvši da ceo grad Tavromen posta hrišćanski pođe s vojskom na taj grad da ga poruši. Pankratije sveti ohrabri verne da se ne uboje, a sam on s klirom izađe van grada noseći u ruci nepobedivo oružje, krst časni. Kada se vojska približi gradu, pade na nju neka tama i obuze je strah velik. I nasta pometnja velika tako da se napadači okomiše jedan na drugog i izbodoše se i isekoše mačevima. Tako ugodnik Božji Pankratije spase grad istado svoje silnom molitvom svojom pred Gospodom. Najzad i on bi ubijen kamenjem od nekih zavidljivih i zlobnih neznabožaca, i upokoji se u Gospodu. Mošti njegove svete pokoje se u Rimu.
Tropar (glas 4):
Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Pankratije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
Sveštenomučenik Kiril episkop Gortinski na Kritu
Kao starac od 84 god. bi mučen za Hrista u vreme Dekijeva carovanja. Bačen u oganj on bi spasen promislom Božjim. Tada sudija izreče ovakvu presudu: „Kirila, izvedenog iz ognja, pravedni sud ne može trpeti među živima, zato naređujem, da se ubije mačem.” S radošću podmetnu sveti starac glavu pod mač i bi posečen, da večno živi u carstvu Hristovom.
Prepodobni mučenici Patermutije i Koprije
Obojica behu Misirci. Mučeni od cara Julijana Odstupnika. Prvi imaše 75 god. a drugi 45. Car uspe da odvrati Koprija od vere Hristove i privoli idolima. Odvraćeni Koprije uzviknu: „Julijanov sam a ne Hristov.” No kada ga starac Patermutije ukori i opomenu na večne muke, Koprije se trže, pa uzviknu pred carem: „Hristov sam a ne Julijanov.” Obojica biše mačem posečeni. Sa njima postrada i Aleksandar, jedan od carevih vojnika, koji videći njihovu hrabrost u stradanju, i sam posta hrišćanin. Česno postradaše za Hrista i Hristu odoše 361 god.
Prepodobni Patermutije i Koprije
Mada istih imena, ovi behu različiti od onih prvih. Ovaj Patermutije beše najpre vođ razbojnika, no posle jednog čudesnog viđenja obrati se u veru pravu i zamonaši se. Naime on se beše popeo na krov jedne bogougodne žene, da bi s krova ušao u kuću i poharao. No padne na nj san i on u snu vidi Nekoga, ko mu zapreti da više ne čini zlo i da se pokaje. On se ne samo krsti nego i zamonaši. I jedan i drugi behu veliki čudotvorci. Po blagodati Božjoj lečili su ljude od svake muke i bolesti, obraćali grešnike na pravi put i proricali. Neki grešnik ležeći na samrtnom odru zamoli Patermutija, da mu produži život da bi se pokajao. Posle molitve svetitelj mu reče, da mu Bog produžuje život još za 3 godine. Grešnik se pokaja, i tačno posle 3 godine umre. Upokojili se u Gospodu krajem IV veka, u dubokoj starosti.
Sveti Teodor
Sveti Teodor episkop Edeski, i drugi s njim. U 20 god. zamonaši se i kao monah proveo 36 god. Tada, u vreme cara Mihaila i Teodore, bi izabran za ep. Edeskog. Skončao 848 god. Uz njega se spominje njegov nastavnik sv. Teodosije Stolpnik Sirski, brat njegov sv. Jovan, sv. Ader, plemić i bogataš, koji odbeže od žene i zamonaši se.
Sabor novomučenika Glamočkih i Kulenvakufskih
Sveštenomučenik Simo Glamočki
Sveštenomučenik Simo (Banjac) rođen je 1871. godine u Gornjem Ribniku. Bogosloviju u Raljevu završio je 1893. godine. Od 1894. do 1896. godine bio je učitelj u Ključu i Donjem Vakufu. Sveštenički čin primio je 1897. godine. Služio je u parohijama Smoljani, Kamenu i Glamoču. Zaklale su ga ustaše, uoči Ilindana 1941. godine u Glamoču.
Sveštenomučenik Mirko Glamočki
Sveštenomučenik Mirko (Stojisavljević) rođen je u Otišiću kod Senja 1885. godine. Po završetku Bogoslovije u Zadru rukopoložen je za sveštenika 1909. godine. Služio je u glamočkoj crkvi. S dvadesetjednogodišnjim sinom Novicom bačen je u jamu Korićni 30. jula 1941. godine.
Novomučenik Novica Glamočki
Novomučenik Novica bio je sin glamočkog sveštenika Mirka Stojisavljevića. U svojoj dvadeset prvoj godini s ocem i mnogim drugim Srbima bačen je u jamu Korićni 30. jula 1941. godine.
Sveštenomučenik Rodoljub Kulenvakufski
Sveštenomučenik Rodoljub (Samardžić) rođen je 16. marta 1907. godine u Rogatici. Po završetku Bogoslovije rukopoložen je za sveštenika 16. marta 1931. godine. Službovao je u Drnišu, Metkoviću, Trepljuhu i Glamoču. Ubijen je zajedno sa ženom i decom u junu 1941. godine za vreme velikog pokolja Srba u Kulenvakufu. Ubili su ga tek pošto je gledao klanje supruge i dece.
Ispovednik Vukosav Kulenfakufski
Protojerej Vukosav (Milanović) rođen je 1865. godine u selu Suvaja kod Bosanskog Petrovca. Po završetku Bogoslovije u Raljevu rukopoložen je za sveštenika 1892. godine. Služio je u Kulenvakufu, gde je i penzionisan. Uhapšen je krajem jula 1941. godine s decom i unučićima. Pošto je bio slep ustaše su ga naterale da sluša kako mu kolju decu. Od tuge i žalosti umro je kasnije u Lici.
(Srbija Danas)