Pokretan post, odnosno Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane, a njegovom početku predhodi takozvana Bela nedelja.
Bela nedelja je poslednja sedmica pred najveći hrišćanski praznik, a poslednji dan te nedelje se nazivaju Bele poklade.
Šta su Bele poklade?
Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza Belih poklada, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mlečnih prerađevina. Stari kažu da se na taj dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se „omrse“ tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Vaskrsa.
Naime, nedelju dana pre Belih poklada se obeležavaju Mesne poklade, one se uvek proslavljaju obilatim gozbama na kojima se služi puno mesa, a zatim sledi Bela nedelja, koju čine dani kada je strogo zabranjeno konzumiranje mesa, ali važi pravilo siroposne nedelje kada su dozvoljeni mleko i mlečni proizvodi.
Bele poklade su poznate i kao Proštene poklade – Proćke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa.
U nekim srpskim selima Bele poklade su vreme kada zetovi obavezno moraju da obiđu tasta, taštu, kuma, starojka i traže „proćku“, odnosno oproštaj da mogu časno da započnu post.
Kada uđu u kuću, oni treba da pozdrave tasta i kažu: „Oprosti, dedo“, a tast da odgovori: „Neka ti je prosto, sinko“.
Nekada su tokom cele Bele nedelje išle maskirane povorke radi zaštite od zlih duhova i veštica.
Pravila koja se poštuju
Kao i svaki period koji se praznuje, i Bela nedelja ima ustaljena pravila i običaje, pa tako postoje određene radnje koje su dozvoljene, ali i one koje strogo zabranjene tokom Bele nedelje, pa tako na primer preko Bele nedelje valja da se sadi beli luk, jer se veruje da će dobro roditi, bez obzira na to kakva je godina.
Bela nedelja je i nedelja u kojoj se ne konzumira meso, ali je dozvoljen takozvani beli mrs – mogu se jesti jaja i mlečni proizvodi.
Negde je običaj i da se deca ljuljaju na ljuljaškama, radi rodne godine i zdravlja ljudi i stoke, a na raskrsnicama se uveče obično pale vatre, koje simbolizuju početak nove agrarne godine.
Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.
Zanimljivo je i to da su poklade vreme kada mlađi članovi porodice treba da „vode glavnu reč“, pa se tih dana zbijaju šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.
(Espreso / Blic žena)