Maksim Ispovednik bio je hrišćanski svetitelj. Veruje se da je rođen u Carigradu. Bio je plemićkog porekla, pa je još kao mlad postao prvi sekretar ili savetnik carskog senata na dvoru vizantijskog cara Iraklija.
Oko 615. godine je napustio javne funkcije i postao monah u manastiru Filipik u Hrisopolju, gradiću u blizini Konstantinopolja.
U hristologiji, zastupao je diofizitsku poziciju da Hristos ima i čovečansku i božansku prirodu u vreme kada su vaseljenskim patrijarh i vizantijski car zastupali monofizitizam. Zbog ove tvrdnje kneževi su naredili da mu se odseče jezik i da se otera iz Carigrada. Osuđen je kao jeretik i proteran u izgnanstvo, gde je i umro.
– Ko vidi u srcu svome trag mržnje prema ma kom čoveku za ma kakvu pogrešku, potpuno je tuđ ljubavi prema Bogu. Jer ljubav prema Bogu nikako ne trpi mržnju prema čoveku – govorio je Sveti Maksim.
Na današnji dan treba zapaliti sveću za sve mučenike i stradale, a nikako se ne valja ušivati odeća.
„Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Maksime premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.“
(Espreso / Magazin Novosti)