Nenadov primer pokazuje da predavanje lektire može da bude daleko više od iznošenja faktografskih podataka – može postati način da se učenici aktivno uključe u književnost, razvijajući tako i ljubav prema čitanju i kritičkom razmišljanju
Nenad Gugl, profesor srpskog jezika, poznat je po svom inovativnom pristupu predavanju lektire u Trećoj beogradskoj gimnaziji.
Kao mlad i entuzijastičan profesor, u početku se trudio da se doslovno drži školskog programa, verujući da je to način da dokaže svoju odgovornost i posvećenost poslu.
“Kada sam pre petnaest godina počeo da radim, verovao sam da je važno striktno se držati programa. Smatrao sam da tako pokazujem ozbiljnost i profesionalizam,” prisetio se Nenad.
Međutim, s vremenom je shvatio da pristup “po knjizi” nije dovoljan za uspešan rad sa učenicima, posebno kada je u pitanju lektira. “Tada bih dolazio na čas i, recimo, počeo predavanje o Kamijevom Strancu ovako: ‘Dobar dan, danas obrađujemo Stranca, delo Albera Kamija.
Kami je rođen tu i tu, bio je predstavnik egzistencijalizma, i na njega je uticao Žan Pol Sartr.’ Kada bih podigao pogled ka učenicima, video bih da ih to jednostavno ne zanima. Većina je sedela pospano, potpuno nezainteresovana.”
Nenad je osećao da je njegov trud uzaludan i da mora nešto da promeni. U razgovoru sa starijim kolegom, Nenad je dobio važan savet: “Upitao sam ga da li je u redu da radim na ovako suvoparan način.
On me pogledao i rekao mi – ‘Ti si program.’ Ta rečenica me je navela da razmislim o tome kako mogu da prenesem ljubav prema književnosti, a ne samo suve podatke.”
Već naredne školske godine, odlučio je da Stranca predstavi na potpuno drugačiji način. Kada su učenici ušli u učionicu, dočekao ih je profesor koji je izgledao zabrinuto.
“Spustio sam naočare na sto, odložio dnevnik i uhvatio se za rub stola, ćuteći nekoliko trenutaka,” seća se Nenad.
Njegova zabrinutost izazvala je reakciju kod učenika, a jedna učenica iz prve klupe ga je upitala: “Profesore, je l’ sve u redu?”
Nenad je, koristeći svoj izraz lica i dramsku pauzu, odgovorio: “Ništa nije u redu. Danas mi je umrla majka, a moj najbolji prijatelj je ubio čoveka. Bio je na plaži, posvađali su se.
” Na ovaj način je započeo priču, prepričavajući događaje iz romana kao da su lični doživljaji. “Počeo sam da im pričam priču kao da sam ja glavni junak, Merso. Učenici su odmah postali radoznali i pažljivo su slušali.”
Kroz ovakav pristup, Nenad je uspeo da ih “uvede” u priču i dočara svet egzistencijalizma.
Nakon što je kroz razgovor razjasnio radnju romana, Nenad je učenicima pomogao da shvate osnovne filozofske koncepte dela, uključujući Kamijevo razumevanje apsurda i egzistencijalizma.
“Nakon toga, pričali smo o Sartru, o idejama slobode i smislu života – ali tek kad su bili potpuno ‘uhvaćeni’ u priču. Ali znate šta se desilo, svi su jedva dočekali da dođu kući i da pročitaju knjigu i svi su to uradili sa strašću.”
Ovaj inovativni pristup predavanju probudio je želju kod učenika da sami pročitaju knjigu i istraže dalje.
Američki izbori se privode kraju
(Stil)