U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Poštuje se kao borac za hrišćansku veru i zaštitnicu žena.
Sveta Marina rođena je krajem 3. veka, tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji. Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u 12. godini, zbog čega je se otac odrekao.
Zbog vere u Gospoda, posle teških muka, posečena je mačem u 16. godini. Njene mošti postadoše čudotvorne i isceliteljske, pa su oduvek poštovane.
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona.
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem, i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom, spada u “ognjevite” svece.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Slave je svi koji su imali štete od groma i oluje. Narodna izreka kaže: Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.
Obeležava se i kao krsna slava. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gore nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi na polju.
Niko ne radi, pogotovo žene, jer se smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću.
U narodu se kaže da na Ognjenu Mariju ne valja ni konac u iglu udenuti.
U nekim delovima Istočne Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao “u svoj odraz u ogledalu”.
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na današnji dan, a kada su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju treba izbegavati kupanje u “velikim vodama”.
(24sedam)