Prvi petak posle Uskrsa u narodu se zove još i Istočni petak, Svetli petak, Blagi petak ili Beli petak, jer „pada“ tokom Svetle sedmice u danima pošto je Isus Hristos pobedio smrt. Ovo je jedan od praznika koji prate različiti običaji i verovanja u srpskom narodu, dok Crkva na sasvim drugi način objašnjava šta se na ovaj dan praznuje.
Istočni petak, Beli petak, Blagi petak ili Svetli petak „pada“ prvog petka posle Uskrsa tokom Svetle sedmice. Dani radosti koji su usledili vaskrsenjem Isusa Hrista se nastavljaju, a u narodu postoje brojni običaji koje bi valjalo sprovesti na Istočni petak.
Veruje se da bi trebalo ustati što ranije, po mogućstvu čim svane, kako bi vas pratili sreća i radost tokom cele godine. Odmah po ustajanju trebalo bi otići do prve reke ili izvora i umiti se tom vodom, da bi tokom cele godine sreća tekla za vama kao što teče u reci ili izvoru.
Još jedno verovanje koje se dovodi u vezu sa prvim petkom posle Uskrsa jeste da bi na taj dan sve devojke i žene trebalo da izbegavaju teške poslove i da se odmah po buđenju pomole Presvetoj Bogorodici. Iako nije crveno slovo, srpski narod je doveo u vezu praznovanje Istočnog petka sa Presvetom Bogorodicom, i to ne bez razloga. Ipak, kao i kod mnogih drugih praznika, stav Crkve i narodni običaji i verovanja se i na Istočni petak razlikuju.
Crkva, naime, na Istočni petak obeležava obnavljanje hrama Bogorodičnog izvora životvorne vode u Konstantinopolju. Hram je sagradio car Lav Veliki iz zahvalnosti Presvetoj Bogorodici za isceljenje jednog slepog čoveka, a kasnije, posle mnogo godina na istom izvoru iscelio se i car Justinijan. U znak zahvalnosti car Justinijan je taj hram još više raširio i ukrasio, ali se, nažalost, posle zemljotresa on srušio. Car Vasilije Makedonac i njegov sin Lav Mudri obnovili su i hram i izvor na kom su se, po predanju, mnogi iscelili, a ponajviše pripadnici grčke aristokratije.
Pentikostar, odnosno „Cvetni triod“, bogoslužbena knjiga koja se koristi od Uskrsa do Silaska Svetog Duha na apostole (Pedesetnice, odnosno Svete Trojice), navodi „živnoprijemnij istočnik“, a „istočnik“ na crkvenoslovenskom jeziku znači „izvor“. Otud je narod značenje samog praznika pogrešno preveo, pa je dan kad se praznuje obnavljanje hrama Bogorodičinog izvora „preveo“ u „Istočni petak“.
U nekim delovima Srbije na Istočni petak se farbaju jaja koja će biti odneta na groblje četiri dana kasnije, na Pobusani ponedeljak. Ponedge se, takođe, na ovaj dan obavezno jede „blagota“ – mladi kajmak i mladi sir, jer se prvog petka posle Uskrsa ne posti.
(Žena Blic)