Običaj i narodno verovanje za Svetu Petku svi vernici danas treba da ispoštuju
Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.
Sveta Petka je jedna od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu.
Pored radosti, ova velika svetiteljka budi i strahopoštovanje, jer se veruje se da ona od svog upokojenja čini čuda.
Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski (989 – 996)
Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna.
Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona je napustila roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputila u Jordansku pustinju.
Za ovaj praznik u narodu se poštuju brojni običaji.
Sve počinje veče uoči praznika, kada bi nakon obeda vernici trebalo da se prekrste tri puta, a potom domaćin iščitava molitvu posvećenu svetoj Petki.
„Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče;
daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje;
daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!“, glasi molitva.
Kada se domaćin pomoli, članovi porodice treba da se prekrste, a onda svi odlaze na spavanje.
I tu postoji jedan ritual – da se glava okrene ka istoku, jedna ruka stavi pod glavu, a druga pruži. I uvek se leže na desnu stranu, tako valja.
Da san treba da bude miran i da domaćin najviše ište mir, pokazuje i običaj kađenja dečjih soba. Tamjan treba da pomogne da se deca u snu ne bi plašila.
Na selu članovi porodice dobro naćule uši, da li će se oglasiti „krivac“. A „krivac“ je petao koji bi, kojim slučajem, zapevao tokom obeda.
Ako se to desi, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i tri puta vikne: „Vi ste krivi, mi nismo, na vas bolest, na nas zdravlje!“
Veruje se da ovi petlovi svojim kukurikanjem najavljuju bolest ili nečiju smrt.
Takođe, prema narodnim običajima, danas vernici ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukli gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Izvori lekovite vode
Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.
Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu.
Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
(Espreso/Telegraf)