Tatjana Ilić, baka ubijene 23-mesečne Danke Ilić prvi put je progovorila o neizrecivom bolu koji je 13 dana razdire za unukom.
-Ne, ne još. Ovo je košmar iz kog ne može da se probudi. Šta ljudi moji da vam kažem?! Ne mogu da prihvatim da nema naše bebe, naše devojčice male vesele koja je tek bila naučila da trčkara. To je bila beba moja. Nema njenog tela. Deca mi se razdiru od tuge. Ivana treba da bude zdrava i da se ne sekira u trudnoći. Ćerka treba da mi se porodi- rekla je Tatjana, a suze joj sve više naviru.
Ona je na lekovima za smirenje, da bi uopšte mogla da funkcioniše. I ona i njen suprug.
– Moj um ne može da pojmi da medju ljudima postoje takvi monstrumi. Da udare dete i ne ukažu mu pomoć, koja je to vrsta? Moraju policiji da kažu gde su je bacili. Normalan čovek bi zastao da je udario mače, a ne detence ovolicko – govori gušeći se u suzama i pokazuje otvorenim šakama postavljenim otprilike u širini ramena.
Baka kaze da je od trenutka kada je devojčica nestala iz dvorišta u Brestovačkoj banji gajila nadu da je će da se pronađe živu. I sama je učestvovala u potrazi.
Kada se pojavio snimak devojčice iz Beča i Tatjana je mislila da se radi o Danki.
– Bila nam je ista Danka, tako da smo verovali da je to ona. Tek kad smo kasnije uveličavali sliku videli smo razlike. Ovo dete je malo više i malo su joj oči drugačije – rekla je Tatjana.
Čula je na vestima da je brat ubice Dejana Dragijevića preminuo u policiji i danonoćno prati vesti o toku istrage i potrazi za telom.
– Svi smo u bunilu nekom, tumaramo, niko ne može ni da jede, ni da pije. Da su je monstrumi kad su je udarili kolima ostavili na ulici, makar bi je majka našla – neutešno plačuči je rekla Dankina baka po ocu.
Kad se malo primirila nastavlja da opisuje košmarni život.
– Gledamo vesti u nadi da će nam naći dete. Idemo kod duhovnog oca i molimo se. U petak uveče i u subotu ujutru bila je misa za Danku i duhovni otac sa nama razgovara- ispričala nam je vidno uzrujana žena.
Policiji su roditelji, baka i dede kaže verovali od prvog dana i neizmerno je zahvalna zalaganju svih koji tragaju za Dankom i istinom.
Posebnu zahvalnost duguje majoru policije Bojani Otović Pjanović.
– Bojana je velika žena i neizmerno smo joj zahvalni za sve što je uradila i radi. Lavovski radi, mnogo je strpljiva i našu decu Miloša i Ivanu je saslušavala pažljivo koliko god je trebalo da bi dali sve potrebne informacije za istragu- istakla je Dankina baka koja je svesna da su dani tuge i očaja pred kompletnom porodicom.
Žalim Ivanu i Miloša i zbog medijskog linča
U svoj muci Tatjana se mnogo uzrujavala od natpisa koji su bacali sumnju da su njena snaha i sin krivi za nestanak njihove ćerke.
– Znam koliko su Ivana i Miloš privrženi deci i koliko smo lepo živeli kao porodica. Strašno je da u tolikom bolu doživljavaju linč da se blate bez ikakvog razloga. Ne bi Ivana bila trudna treći put da nisu želeli treće dete. Vodili smo jedan normalan porodični život koji nam je uništen- rekla je ova nežna žena koja joj su najveća radost bili Dankini i Lazarevi osmesi i sreća na licima.
(Kurir/Republika)