Nije lako, kaže tac Vajo, izgubiti bračnog partnera, veliko je to iskušenje i životna muka, ali je isto tako teško i živeti sam.
Gubitak supružnika je jedno od najtežih iskušenja i iskustava kroz koje može proći čovek. Smrt voljene osobe ostavlja emotivnu prazninu koja se teško može opisati rečima.
I dok je gubitak svakako duboko traumatičan, mnogi ljudi, iako potreseni tugom, uspeju da se oporave i nastave dalje.
U nekim slučajevima, to znači otvaranje vrata za novu ljubav i ponovni početak. No, ovo pitanje nosi i mnoge dileme, a posebno se među vernicima postavlja pitanje – kako se to uklapa u stavove crkve i kako ona na to gleda?
Na ovo pitanje je odgovorio protojerej-stavrofor Vajo Jović za TV Hram jednoj vernici koju je interesovalo da li posle smrti supružnika može da nađe novog parnera.
– Ja bih se najpre pozabavio tim pojmom partner. Taj pojam je neobičan i nije u našem duhovnom crkvenom vokabularu. Jer je reč koja se može vezati za neko ekonomsko udruživanje.
Može se vezati i za neki nedefinisan ljubavni odnos raznih seksualnih orijentacija… – počeo je on pa nastavio:
– Naš crkveni jezik prepoznaje nešto drugo. Mi poznajemo Bogom blagoslovenu bračnu zajednicu, venčane crkvenim činim venčanja, poznajemo bračnike muža i ženu.
To je sveta blagoslovena bračna zajednica, ne bilo kakva, nego oduhovljena, osnažena i ona je sveta. Ako se desi da umre bračni drug, pogotovo ako je reč o mlađim ljudima, može da se uda ili da se oženi i zasnuje novu bračnu zajednicu i da na svoju decu, rađa još drugu decu u tom braku ili da podižu zajedno decu iz ranijeg braka ako nemaju zajedničku.
Ali, sve to treba da se stavi u crkveni poredak, da bude blagosloveno, da imaju bračnu zajednicu, da ne bude na divlje.
Nije lako, kaže tac Vajo, izgubiti bračnog partnera, veliko je to iskušenje i životna muka, ali je isto tako teško i živeti sam.
(Religija)