Za život su trenutno najvažniji testovi na virus. Ipak, iskoristimo druge vrste testova iz kojih ćemo saznati kakvi smo roditelji, bračni drugovi, deca svojim roditeljima, prijatelji, komšije, kolege i sugrađani.
Nekada su psihijatri vršili eksperimente o ponašanju ljudi stavljajući ih u izolaciju. Smatralo se da osobine prikrivene druženjem i mogućnostima da čovek sebe predstavlja u najboljem svetlu, padaju u vodu kada se nađe izolovan od spoljnog sveta. Svašta se tu saznalo.
Mi danas nismo u takvim eksperimentima, ali nas je talas pandemije višom silom naterao da sedimo kod kuće, radimo od kuće i sve slobodno vreme provodimo sa ukućanima.
Ljudska priroda je takva da i u najgorim trenucima traži nešto dobro, kako bismo preživeli. Dok su za vreme bombardovanja 1999. svi ljudi disali kao jedan, sada imamo slučaj da je svaka porodica jedinka za sebe, sama i izolovana, ostavljena na milost i nemilost svojim vrlinama i manama.
Hteli ne hteli, ovo su dani kada smo svi na testu kakvi smo ljudi. Bolje sebe sami da istestiramo, a ono što saznamo iz rezultata možemo zadržati za sebe.
Kakvi smo roditelji, bračni drugovi, deca svojim roditeljima, prijatelji, komšije, sugrađani?
RODITELJI SVOJOJ DECI
Nema sumnje da će svako reći da mu je porodica najvažnija na svetu. Svi znamo da ćemo dobiti takav odgovor, sve da je reč i o onima koji sa porodicom provode malo vremena – zbog posla, od biznismena do đubretara. Stari i mladi, udate i neudate, oženjeni i neženje, uvek će sa respektom govoriti o značaju porodice.
Ali sada, kada su sa decom svaki dan, ili sa roditeljima ako žive zajedno, pokazaće se kvalitet tog odnosa. Mnogo je onih koji će prvi put zaista videti svoju decu i suočiti se sa načinom na koji su ih vaspitali.
Saznaće da li su im deca razumna, dokazana, ili razmaženo potomstvo koje ne ume samo sebi da nađe posao i zanimaciju. Videće šta su i kako radili u ono vreme dok su im roditelji bili na poslu. Neminovno je suočavanje sa osobinama dece, koliko u njima ima agresije i besa, a koliko blagorodnosti i saosećanja sa roditeljima.
Neka deca će uživati u mami tati koji posle dugo vremena postaju drugovi u igri, kućnim poslovima i životu u kome nema razonoda osim onih u kući. Druga će se izolovati po sobama i ćoškovima u zavisnosti od socijalnog statusa i bogatstva, provodiće vreme sa mobilnim telefonima i na društvenim mrežama. Pokazaće se da li su se deca otuđila i odrodila od roditelja, naviknuta da ih nikad nema i da im se obraćaju samo kada im nešto treba.
Ako deca uživaju sa vama, ako u kući ima smeha i bez gostiju, ako vole nove male rituale koje je izolacija nametnula – bili ste dobar roditelj. Ako vas izbegavaju, nerado pričaju i povlače se u sebe – razmislite šta ste i kako radili nakon onog dana kada ste ih uzeli iz porodilišta.
DECA SVOJIH RODITELJA
Red je da se suočite i sa time kakvi ste ćerka ili sin svojim roditeljima. Različiti smo ljudi, i roditelji i mi, tako da nije bitno samo ispoštovati formu i nabaviti im namirnice i lekove. Većina će gledati kako znaju i umeju da im roditelji ne budu gladni ili ostanu bez redovne terapije.
Oni koji nisu u zemlji pronaći će rođake i prijatelje da pomognu. Ipak, ono što razlikuje dužnost i ljubav jeste briga o duševnom zdravlju onih koji su nam podarili život. Kao što su roditelji umirivali nas kad smo bili mali i govorili nam da će sve biti u redu, sada je na nama red njih da ohrabrimo.
Oni su trenutno nemoćniji, puni briga šta će biti sa nama koji smo izloženi, odlazimo u prodavnice i apoteke, preplašeni da se ne razbolimo, izgubimo posao, sa osećanjem stida i poniženja da su nam na teretu.
Tu ćemo se prepoznati. Jedna je stvar otaljati nabavku, ostaviti kupljeno pred vratima i svesti komunikaciju na nekoliko reči. Potpuno je drugačiji trud da svakoga dana razgovaramo sa njima, pričamo šta nam se dešava, zasmejemo ih, našalimo se i ono što je najvažnije – umirimo ih koliko nam sposobnosti dozvoljavaju.
Nema za njih važnije terapije od našeg dobrog raspoloženja, pogotovo što znamo da prate sve što se govori u medijima i da je njihov strah nemerljiv. Naterajmo decu da telefoniraju bakama i dekama, sada kada ne mogu da se vide, osim ako ne žive u istom stanu. Na tom polju će se videti i koliko deca u sebi imaju empatije ne samo sa nama, već i najstarijim članovima porodice.
KOLIKO SE NUDIMO
Preispitajmo se koliko vredimo kao prijatelji, komšije, kolege i ljudi koji se samo sretnu na ulici. Da li se javljamo prijateljima da ih pitamo kako se osećaju, ili ih zovemo samo da ubijemo vreme? Nudimo li se da zamenimo kolege na poslu?
Propuštamo li u redovima za banku, samoposlugu i apoteku starije od sebe, one za koje nam je jasno da su u gorem stanju od nas? Vučemo li kese i za starije susede? Jesmo li spremni da nekog ko nam nije rod odvedemo i odvezemo kod lekara? Hoće li nam teško pasti da se na nečiji poziv obučemo, izađemo iz kuće i kupimo mu ono neophodno? Da li ćemo razumeti i izdržati lajanje pasa ako ih ima u susedstvu?
Da li ćemo psovati one koji su mladi, zdravi i preti im manja opasnost od zaraze? Hoćemo li proklinjati boga što smo ostarili ili spadamo u rizične grupe? Možemo li da obećamo sebi da ćemo ubuduće živeti zdravije, smršati, više šetati… biti srećniji što smo pod suncem? Možda. Testirajmo se.
ON I ONA U BRAKU
Ukoliko smo položili test da smo dobri roditelji i deca, ostaju nam oni kojima smo rekli „da“ i zakleli se da ćemo sa njima biti i u dobru i u zlu. Svesni smo da bračne zakletve nisu važne kao nekada, da niko nikog neće da trpi i da brakovi traju kratko, a razvodi bujaju kao pečurke.
Sad nema izvlačenja. Nema brzog ritma života da prikrije lenjost, inerciju, neodgovornost i nedostatak ljubavi. Smanjena je pomoć baka i deka u čuvanju dece, i na kome će se slomiti teret nabavki, igre, kuvanja, higijene…?
Videće se ko je spreman da se žrtvuje, a ko ne odustaje od svojih navika makar njegov partner padao s nogu. Pokazaće se pravi očevi porodice, muškarci spremni da podnesu najveće napore, isplivaće prave žene koje drže kuću i članove porodice pod kontrolom. Svega će biti – nervoze, svađa, dosade… Ono što je bilo trulo istruliće, ono stabilno će preživeti.
Na testu je ljubav, negde još ona mlada i strasna, a negde duži život udvoje, gde saosećanje, razumevanje i običan zagrljaj vrede više od vrelih poljubaca. Srećno!
(Izvor: Magazin Lena)