Mnogi tvrde da se s godinama više okrećemo veri, dok drugi smatraju da to zavisi od ličnih iskustava i šireg društvenog konteksta
Kako starimo, suočavamo se sa brojnim promenama u telu, društvenom okruženju, ali i u načinu na koji razmišljamo o životu, smrti, smislu i religiji.
Mnogi tvrde da se s godinama više okrećemo veri, dok drugi smatraju da to zavisi od ličnih iskustava i šireg društvenog konteksta.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Zorica Mršević, istraživačica, i teolog Nebojša Lazić.
Mršević: Deci pedesetih je forsiran ateizam
Mršević kaže da se ne može generalizovati ovo pitanje jer se tokom života nakupe i pozitivna, i negitivna iskustva sa ljudima, što nas može približiti muzici, umetnosti i religiji.
– Cela generacija Bejbi Bumera sa početka pedesetih godina, to su deca socijalizma, izloženi smo bili ateizmu i hteli, ne hteli, deo smo toga.
U kasnim godinama su mnogi shvatili da to nije njihov stav i okrenuli su se religiji, ali mnogi nisu – kaže Mršević.
Mršević kaže i da religija predstavlja vrstu zajednice, pa iako svaka crkva ne nudi isti nivo zajedništva, stari ljudi često imaju odraslu decu koja su otišla, vršnjaci umiru, pa usled usamljenosti crkva im predstavlja oslonac i pruža osećaj zajedništva, topline i pruža im nova prijateljstva.
Lazić: Mlade porodice su stasale uz religiju
Lazić veruje da je religioznost zavisna kako od porodice u kojoj smo odrastali, tako i od društvenog i ideološkog konteksta.
– Ateizam je forsiran nad onima koji su rođeni u komunističkoj Jugoslaviji. Ja verujem da postoje argumenti za obe teze, jer kako ljudi stare to su svesniji smrtnosti.
Zbog te svesti ljudi traže neke odgovore i logično je da dolaze do religije kao odgovora i verskih osećanja – kaže Lazić.
On ipak objašnjava da postoje i oni koji su odrasli uz religiju u svojoj porodici, a savremene mlade porodice u Srbiji su stasale sa religijom:
– Mladi ljudi su odrasli uz veronauku u školama, to im je prirodno, i kultura, i tradicija, imaju te neke porodične vrednosti, a crkva se podrazumeva. Ipak ljudi su individualni i posebni, pa nemaju ni isti odnos prema Bogu – kaže Lazić.
Lazić kaže da misticizam u relgiji podrazumeva pojedinačni odnos čoveka prema Bogu, smrti i njihovim verovanjima i shvatanjima u duhovnom svetu.
(Espreso)