Učenik hrabro odgovara na pitanje profesora o postojanju Boga, tvrdeći da sve što postoji jeste stvoreno od Boga
Međutim, profesor postavlja kontrapitanje, ističući da ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo, što bi značilo da je i sam Bog zao.
Mladić je trenutno zatečen ovim argumentom, ali drugi učenik, Albert Ajnštajn, rešava da odgovori.
Ajnštajn prvo postavlja pitanje o postojanju hladnoće, objašnjavajući da hladnoća zapravo predstavlja odsustvo toplote.
Slično tome, tvrdi da i tama ne postoji, već je to odsustvo svetlosti. Kroz ove analogije, on sugeriše da se zlo takođe može tumačiti kao odsustvo Božanske ljubavi.
Na kraju, Ajnštajn ističe da zlo nije stvoreno od strane Boga, već je posledica nedostatka Božanske ljubavi u srcu čoveka, analogno hladnoći koja dolazi kada nema toplote ili tami koja dolazi kada nema svetlosti.
Ova priča sugeriše duboke filozofske implikacije o prirodi dobra i zla, te o prisustvu ili odsustvu Božanske sile u svetu.
Ajnštajn, kao lik u priči, postavlja duboka pitanja koja podstiču čitatelja na razmišljanje o složenosti ljudskog iskustva i univerzalnih moralnih principa.
(Alo)