Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
Takođe, stara je poslovica da „Trudnica ne sme da ide na groblje jer će roditi bledo dete“. Budući da se danas obeležavaju zadušnice širom zemlje, postavlja se pitanje kakva pravila moraju da se poštuju i šta se dešava ako trudnica ode na groblje ili sahranu.
Rođenje novog života i smrt su dijametralno suprotne pojave. Osim toga, dečja aura još nije dovoljno jaka i možda neće moći da se nosi sa negativnim uticajem smrti.
Međutim, postavlja se pitanja da li trudnice smeju da idu na groblje i šta je sa malom decom u takvim situacijama?
Sveštenik Borislav Petrić, kaže da crkva o tom pitanju promišlja, ali da konkretnog odgovora nema.
– Svako u svom domu treba da uzme u obzir uzrast deteta i činjenicu da li su deca za to spremna. Da li bi ih prisustvo sahrani moglo dodatno povrediti ili produbiti tugu. Kao sveštenik mislim da ne postoji ta neka donja granica koju treba da odredimo, od četiri, šest ili deset godina, već promišljati lično i individualno – kaže sveštenik Borislav Petrić u emisij na K1, prenosi Stil.
On dodaje, da prema njegovim parohijskim iskustvima deca su često mnogo zrelija, odgovornija, samostalnija, ozbiljnija i na svaki način spremnija od odraslih da se uhvate u koštac sa takvim temama.
– U svom domu sam morao davati odgovor na takva pitanja i svaki put se iznenadim i pozitivno zaprepastim koliko su moja deca ili njihovi vršnjaci spremni da razgovaraju o smrti. Ne vidim problem u tome da decu pripremamo da je smrt deo života, to smo dužni i kao roditelji, a tek kao crkva. Da promišljamo da ih vodimo na groblje, opela, sahrane… da bi i oni mogli da se suočavaju i daju svoj odgovor na takva pitanja – ocenjuje sveštenik.
Valja li da trudnice idu na sahranu i groblje?
Borislav Petrić kaže da sveštenike često zovu da ih pitaju sme li trudnica da dođe na sahranu.
– Crkvena osveštana tradicija koja vodi poreklo od Jevanđelja je jasna, ali to nisu propisi. Crkva je živa stvar i svaki dan se na neki način modifikuje spram kanona i spram svakodnevnog života. Tradicija se od sela do sela i grada do grada razlikuje i mi sveštenici se prilagođavamo da ne povredimo nečija osećanja. Imamo u Istočnoj Srbiji neke neobične običaje i propise ko iz kuće sme da dođe na sahranu. Na svima nama je da utičemo da se neke stvari promene. Bilo je nekih opela i sahrana gde je i meni kao svešteniku bilo jako teško pa tu nema potrebe dovoditi decu i izlagati ih događajima sa kojima ni odrasli ne mogu da se izbore – kazao je sveštenik.
(Žena)