Ovaj praznik nosi duboku duhovnu simboliku i bogate običaje, a u skladu s postom, razlikuje se i način ishrane tog dana.
U pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji, šesta nedelja Velikog Vaskršnjeg posta poznata je kao Cvetna nedelja i obuhvata značajan praznik, Lazarevu subotu.
Lazareva subota, Vrbica, praznik nade i dečje radosti
Lazareva subota se slavi u znak sećanja na čudo vaskrsenja Lazara, koje je učinio Isus Hristos, božansku silu i najavljujući sopstveno vaskrsenje.
U narodu ovaj praznik ima posebnu toplinu i radost, jer je posvećen prvenstveno deci.
Tog dana mališani se svečano oblače, majke im stavljaju venčiće od vrbe i zvončiće oko vrata, a porodice odlaze u crkvu gde se osveštavaju grančice vrbe.
Te grančice se potom odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila, kao simbol blagoslova i života.
Iako je post u toku, na Lazarevu subotu pravilo nalaže post na vodi, ali je dozvoljeno i korišćenje ulja, što omogućava nešto bogatiju, ali i dalje posnu trpezu.
Uobičajni su posni pasulj, kuvani krompir, zelje, salate i posne pite, a za one koji žele da se počaste, tu su i posni kolači sa suvim voćem i orasima.
(Srbija Danas)