Za Vojina Markovića, ne tako davna, 2006. godina, bila je kobna. Ovaj dečak iz Varvarina je imao tri godine u trenutku kada mu je dijagnostifikovana adultna akutna limfoblastna leukemija.
Kako njegova porodica priča, bolest je sasvim slučajno otkrivena, a ništa nije ni naslućivalo da će se Vojinovo bezbrižno detinjstvo pretvoriti u užas. Njegova majka Danijela Marković kaže da su to najgori dani za njihovu porodicu.
– Nisam mogla da se pomirim sa tim da je moj sin jedinac bolestan. Činili smo sve kako bi se Vojin izlečio. Godinu dana smo bili u Beogradu, na lečenju – priča Danijela.
No, ova priča kreće mnogo ranije. Godinu dana, pre otkrića da je njihovo dete bolesno, Mlađan i Danijela, porodično sa sinom Vojinom odlučuju da idu na more u Crnu Goru. Dogovaraju se da u povratku sa mora svrate u manastir Ostrog. Ali, kako je u dvorištu manastira bila ogromna gužva, Danijela i Mlađan odlučuju da je bolje da drugi put dođu u manastir, jer je Vojin tada imao dve godine i bilo je previše vrućina za bebu.
Nekoliko meseci kasnije, njihov sin Vojin, dobija bolest i kreće na lečenje u Beograd, a prognoze su, kako priča Vojinova majka, za porodicu bile obeshrabrujuće.
Vojinova porodica ističe da su u Beogradu, na Institutu za majku i dete, Vojina lečili najbolji lekari, kao i da su im veoma zahvalni. Porodica Marković odlučuje da ode u manastir Ostrog i poslednje nade i molitve upućuju Svetom Vasiliju Ostroškom.
– Moj suprug i ja smo se dogovorili da odemo na Ostrog. Čuli smo razne priče o izlečenju bolesnih i čudotvornosti ovog sveca. Padala je kiša i sećam se da smo mnogo problema imali da stignemo do manastira. Vojin je imao tri godine, a mi nikada pre toga nismo bili u ovom manastiru. U jednom trenutku je Vojin uzeo svog tatu za ruku i poveo ga do moštiju Svetog Vasilija Ostroškog. Ostajem sama. Ali, minut – dva kasnije vidim Vojina koji i mene hvata za ruku i vodi me kroz masu. Iznenađena što moje dete tako reaguje, iako nikada pre toga nismo bili ovde, ipak lepo objašnjavam Vojinu da moramo da sačekamo red. Tada mi prilazi neka žena i kaže mi kako Vojina „zove Sveti Vasilije Ostroški“, a tada nas svi propuštaju – priča Danijela.
Nad kivotom ostroškog sveca majka je dala zakletvu.
– U delu gde su mošti ostajemo Vojin, moj suprug Mlađan i ja, kao i jedna žena u invalidskim kolicima. Monah nam čita molitvu za zdravlje, a ja se tada zaklinjem da će ovu našu priču kad-tad čuti cela Srbija – kaže Danijela. Nedugo potom, tačnije tri meseca kasnije, Vojinove dijagnoze na Institutu za majku i dete kreću da budu pozitivne. Posle osam meseci intenzivnog lečenja Vojin biva potpuno zdrav.
Danas, pored Vojina, ova porodica je brojnija za još jednog člana, Dunju, Vojinovu sestru. Vojin se profesionalno bavi fudbalom i ide u srednju školu.