Nakon iznenadne smrti supruga, život ove žene preplavljen je tugom jer su se nekada srećni porodični susreti sa ćerkama pretvorili u pakao
Mlađa ćerka je, naime, prekinula svaki kontakt s njom i nije joj se javila čak ni kada je teško obolela.
„Imam 82 godine, visoku stručnu spremu i u penziji sam. Živim sama u trosobnom stanu u jednom zagrebačkom naselju.
Moj suprug bio je univerzitetski profesor u stalnom zvanju i većinu radnog veka proveo je u Hrvatskoj, a oko 17 godina staža ostvario je u inostranstvu.
Ja sam radila u gimnaziji, ali sam otišla u preuranjenu penziju kako bih se što pre pridružila suprugu koji je u penziju otišao pre mene“, opisuje svoje životne okolnosti ova penzionerka, a prenosi portal Moje vrijeme.
Sve za ćerke
Potom otkriva da ima dve ćerke koje su do pre osam godina bile izvor njene radosti, a sada je jedna od njih izvor njenih noćnih mora. „Starija ćerka je udata, ima dvoje odrasle dece i još uvek radi za jednu stranu kompaniju, dok mlađa ima privatnu ordinaciju i nije udata.
Kupili smo svakoj stan u Zagrebu da ne budu podstanari, kompletno smo ih opremili i finansijski su bile osigurane, a sve eventualne vanredne novčane izdatke pokrivali smo mi, kao roditelji“, otkriva.
„Nažalost, moj suprug je pre osam godina naglo preminuo i tada su krenuli problemi. Mlađa ćerka počela se udaljavati od mene, ali i od sestre, te svih bližih rođaka, prijatelja i poznanika.
Na sve naše reakcije i nastojanja da joj se na bilo koji način približimo, nije bilo rezultata.“
Teški penzionerski dani
Sve to ovoj penzionerki još teže pada usled teške bolesti. „Posebno mi je teško s obzirom na godine i bolest. Imam karcinom i lečim se.
Sve analize, operaciju i naknadne terapije koje još uvek traju, prolazim uz pomoć starije ćerke. Za razliku od nje, mlađa ćerka mi u proteklih osam meseci moje agonije nije uputila ni poziv, baš ni jednom me nije pitala kako sam“.
„Život nosi svašta, znam to, ali kada vas vaše dete, o kojem ste vodili brigu i koje nikada niste zanemarili, potpuno zanemari, to je noćna mora. Mogla bih da napišem roman.
Vreme je da naša čitateljka misli na sebe
Iako se nalazi u izuzetno teškoj situaciji, naša čitateljka bi mogla da pokuša da pronađe mir u činjenici da se ne može boriti za odnos koji druga strana ne želi.
Neke stvari treba jednostavno otpustiti, za stalno ili privremeno. Bez gorčine ili prevelikog zameranja.
Umesto da troši snagu na tugu zbog nečega što ne može da menja, mogla bi svoju pažnju da usmeri na ljude koji su joj podrška; stariju ćerku, prijatelje i poznanike.
Drugim rečima, uzaludno je trošiti energiju na ono što nemamo dok pored nas prolazi ono lepo i dobro što imamo u životu.
Kako se slažete sa decom? Da li vam ona predstavljaju izvor radosti ili tuge?
(NajŽena)