Vladika Nikolaj Velimirović govorio je o gorkoj smrti žene grešnice, čija priča se nalazi u njegovim Izabranim delima.
Vladika Nikolaj Velimirović se delom i rečju uvrstio u red najvećih književnih stvaralaca u okviru religije, a životom i ljubavlju prema srpskom narodu u red najuvaženijih crkvenih ličnosti.
Njegove besede i danas pokazuju pravac u kojem bi svaki vernik trebalo da krene. Ovog puta, donosimo vam jednu poučnu priču iz naroda, koja se nalazi u Izabranim delima Vladike Nikolaja.
O gorkoj smrti žene grešnice
Priča nam jedna seljanka od Valjeva o smrti njene komšinice. Kuća Živanića bogata je i pred svetom ugledna. No niko u njoj nije hteo znati za Boga ni za dušu. Niti su u crkvu hodili, ni poste držali, ni milostinju delili.
Ovih dana, umrla je u toj kući žena. Njena smrt je za priču, kao što je i njen sav život bio za priču. Kao mlada, ona je jurila za mnogim muškarcima. Živela je i sa svojim deverom, koji se zbog nje posle ubio. Sa svojim mužem nije govorila pune četiri godine. Sama je pričala, kako je gnjavila i trovala decu u sebi, da ne bi rađala.
Muž joj umre na Veliki Ponedeljak ove godine. Ona mu nije htela prići u bolesti, iako sam joj govorila i ja i mnogi drugi, da bi trebala da ode umirućem mužu i s njim se oprosti. Na samrtnoj postelji muž je prokune: Da Bog da se u ranama raspala! I zaista, odmah po smrti muža, ona se razboli.
Otvore joj se rane od pojasa pa sve do stopala. Gledala sam je svu u gnoju. Četiri žene dizale su je i spuštale i čistile. Nikako nije mogla sobom vladati. Udarala je rukama oko sebe po vazduhu i vikala: Odlazite! Idite! Ta gonite ovu decu od mene!
– Kakvu decu? Pitamo mi. Mi ne vidimo nikakvu decu. Ali ona je neprestano vikala: Gonite ih! Kako ih ne vidite? Eto ih oko mene i pužu se uza me. – A to su ona deca koju je ona u sebi gnječila i trovala. Ja sam joj više puta govorila: Pozovi, sestro, sveštenika, pa se ispovedi i pričesti. Ali se njoj to nije nikako dalo. Najzad je usavetujem i ona pozove sveštenika. No kad joj sveštenik dođe, njoj se zaveže jezik, te mu ništa nije mogla iskazati. I tako posle duge i teške bolesti, sva u ranama i smradu, jedva ispusti svoju dušu, jadna moja komšinica. I celo naše selo se strese od užasa. I samo se o njoj sada govori.
(Izabrana dela – Vladika Nikolaj Velimirović)