U hramu Svetog arhangela Mihaila u Dardi, liturgiju je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, čije su reči bile duhovni putokaz za svakoga ko traga za smirenjem i istinom.
Na dan kada Crkva proslavlja Svetog Aleksija, čoveka Božjeg, hram Svetog arhangela Mihaila u Dardi bio je mesto susreta neba i zemlje, mesto susreta vere i života.
U tom svetom prostoru, liturgiju je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, a sasluživali su protojerej-stavrofor Đorđe Kovačević, arhijerejski namesnik baranjski, protojerej Dragan Vukadinović, paroh belomanastirski, i protođakon Vojislav Nikolić.
Liturgijska radost bila je prožeta rečima nadahnutim blagodaću – rečima vladike Heruvima, koji je u svojoj besedi, sa duhovnom dubinom i očinskom blagougodnošću, govorio o značaju posta, o duhovnoj lestvici kojom se uzlazimo ka Carstvu Božijem i o istinskoj prirodi pravoslavlja.
– Prebivajući u blagodati Svetoga Duha, obnavljamo se radošću Hristovom koja se useljava u srce, dušu i um svakoga čoveka – rekao je vladika, osvetljavajući smisao posta kao vremena pročišćenja i smirenja.
Podsetio je vernike da se nalazimo u Časnom postu, u vremenu koje nas poziva na unutrašnju tišinu, molitveno sabranje i osvešćenje duhovnog hoda.
Govoreći o Nedelji Svetog Jovana Lestvičnika, vladika je posebno istakao:
– Ova nedelja nas na neki način poziva da sagledamo sebe, svoju dušu, da vidimo na kojim smo zapravo duhovnim stepenicama i kako da se dalje uspinjemo. Lestvica Svetog Jovana Lestvičnika jeste upravo put čovekove duše i uma, stremljenja ka Bogu.
Njegove reči bile su poziv na ličnu introspekciju, na ogledanje duše u svetlosti istine i ljubavi.
Naglasio je da svako od nas treba da se zapita koliko smo umnožili molitvu, koliko smo smireno gledali prema svom bližnjem i da li smo istinski gajili ljubav jedni prema drugima.
U nastavku besede, vladika Heruvim osvrnuo se na savremene izazove, upozoravajući na svet prepun nemoralnih sadržaja koji odvlače čoveka od Boga i njegove prvobitne čistote.
– Svet je pun iskušenja i različitih nemoralnih, pa i satanističkih stvari koje nas odvajaju od samoga Boga, od Njegove ljubavi i svega onoga što nas spaja sa drugima i čini nas postojanom decom Božjom.
Princip čoveka jeste da bude čovek Božji, da bude čovek dobrote, čovek ljubavi i vrlinskog načina života. Tome nas poučava i Sveti Jovan Lestvičnik – očinski je kazao vladika, i nastavio:
– Carstvo Božije nije neka mistična stvar o kojoj samo govorimo, već je ono među nama. Večnost je naša realnost.
Večnost nije samo priča koja ima mitski duh i karakter – to je realnost ispunjena danas, ovde i sada, u ovom svetom hramu.
Danas je Carstvo Božije ovde među nama i objedinjuje nas kroz Telo i Krv Gospodnju koju smo primili pričestivši se.
Duhovna poruka vladike Heruvima završila se pozivom na ustrajnost u vrlinama – u dobru, ljubavi, poslušnosti i molitvi.
Jer, kako je kazao, svetotajinski život Crkve jeste najuzvišeniji vid čovekovog uzrastanja ka večnosti.
– Imamo zadatak da istrajemo u tome da bismo dostojno dočekali Praznik nad praznicima – Vaskrsenje Hristovo.
Reči vladike Heruvima bile su više od propovedi – bile su duhovna lestvica kojom su prisutni vernici, ali i svi oni koji se trude da žive Hristom, pozvani da se svakodnevno uzdižu, korak po korak, stepenik po stepenik – ka svetlosti Vaskrsenja.
(Religija)