Veliki problem je to što dete u boravku mora da bude najkasnije do 8 ujutru, što je nekad neizvodljivo zbog ostalih obaveza koje imaju
U većini osnovnih škola u Beogradu i okolini nastava za učenike od 1. do 4. razreda odvija se u prepodnevnim satima. Ipak, ima i onih škola koje zbog nedostatka prostora i kapaciteta, moraju da organizuju nastavu i u popodnevnim satima za mlađe učenike, a jedna od takvih škola nalazi se u Sopotu.
Naime, roditelji ovom odlukom nisu zadovoljni, a jedna majka za Telegraf.rs kaže da njena ćerka „cvili od umora“ nakon celokupnog dana provedenog u školi. Kako nam je objasnila, dete je u školi od 8 sati ujutru, pa sve do 17 časova, te zbog toga nema vremena ni za jednu drugu aktivnost.
– Živimo u Sopotu i dete mi je krenulo u prvi razred. Ništa tu ne bi bilo čudno da nastava nije organizovana jednosmenski. Niži razredi od 1. do 4. idu isključivo u drugu smenu. Dete mi je u školu dva dana u nedelji od 13.30-17.55 i tri dana od 12.45-17.05. Kako suprug i ja radimo prvu smenu dete ide u dnevni boravak oko 8.30 sati što nam otprilike dođe da je nekad i 10 sati u školi. Rođenje domaćeg potraje nekad i do kasno uveče jer prosto fizički nemam drugog vremena da bih joj pomogla. Bukvalno cvili od umora u pola deset da ne može više. Dnevni boravak ima „eleborat“ po kome ima plan rada kojeg treba da se pridržavamo i decu dovodimo u boravak do osam ko hoće ili je prinuđen da ga koristi – pojašnjava ova majka.
Dodaje i da joj predstavlja veliki problem to što dete u boravku mora da bude najkasnije do 8 ujutru, što je nekad neizvodljivo zbog ostalih obaveza koje imaju, kao i da neki roditelji dovode decu čak pola sata ranije kako bi stigli na posao, te deca sede sama u praznoj učionici jer drugu opciju nemaju.
– Mi smo u startu najavili da će dolaziti u pola devet autobusom sa dedom. Inače oni insistiraju da deca koja su korisnici boravka dolaze u školu najkasnije do osam, a ako zbog nekog razloga moramo da ih dovedemo kasnije da to najavimo učiteljici iz boravka. Ja radim od 7h do 15h, a suprug u Beogradu od 6h do 13.30h. Imamo jednu mamu koja radi u vrtiću i njoj smena počinje od 7 sati. Ona recimo može da dovede dete od 7 i da bude samo u učionici – kaže nam.
Iako u dnevnom boravku postoji vreme rezervisano za izradu domaćih zadataka, ova majka nam objašnjava da to nije dovoljno jer uvek ostane poneki zadatak koji mora da se odradi kod kuće, kada dete dođe već premoreno i dekoncentrisano.
– Vreme za izradu domaćih zadataka je od 8.30 do 9.30. Pošto je to malo vremena za domaći rad, domaći radimo uveče kod kuće. Ako se malo odmori ili ode dva puta nedeljno na trening iz folklora onda krenemo da radimo domaći oko sedam uveče i to nekad potraje do devet, pa i do deset, a ona bude premorena – priča nam ova majka.
Još jedan od problema je i doručak. Prema njenim rečima, iako je dete u školi od ranih jutarnjih sati doručak nemaju u školi, te deca moraju da jedu kod kuće ili ponesu hranu.
– Mi živimo u naselju koje je malo izvan centra Sopota i udaljeni smo od škole nekih 1.5 do 2 kilometara. Imamo gradski autobus koji ide na sat vremena i prve tri nedelje dok nije krenuo boravak dovodio ju je deda i kasnili su par minuta. Ovde se nekako očekuje da imaš kući raspoloživu bližu ili dalju rodbinu koja eto decu može da taksira po ceo dan. Nama deda ne vozi i to dodatno komplikuje našu organizaciju. Mi nismo starosedeoci Sopota i sem nas dvoje i donekle svekra nemam kome drugom da poverim dete – pojašnjava majka za naš portal.
Do objavljivanja ovog teksta odgovore iz škole nismo dobili.
U Beogradu većina učenika do 3. razreda ide u školu u prepodnevnim satima
Kako Telegraf.rs saznaje iz Beogradskih osnovnih škola, većina njih za mlađe razrede praktikuje nastavu u prvoj smeni, dok u nekima deca čak do 8. razreda idu u školu samo ujutru. Sa druge strane, u školama gde nemaju kapacitet za jednosmenski rad, deca se smenjuju na nedeljnom nivou.
– Đaci naše škole menjaju smene na nedeljnom nivou s tim što učenici 1. i 2. razreda idu stalno prepodne u školu. To je roditeljima jako značajno i jedan od glavnih razloga što baš biraju našu školu. Svakako bi bilo najbolje da su svi učenici u jednoj smeni, tzv, jednosmenski rad, međutim retko koja škola ima prostorne mogućnosti za tako nešto – rekli su nam iz OŠ „Filip Kljajić“.
Iako neki nemaju mogućnost za jednosmenski rad, smatraju da bi to bila najbolja opcija.
– U našoj školi učenici svih razreda nastavu pohađaju u dve smene i menjaju smenu na nedeljnom nivou. Škola je nekada zbog velikog broja učenika radila u 3 smene i tako funkcionisala 28 godina, tako da rad u dve smene ne predstavlja problem i nemamo zamerke roditelja na organizaciju rada – navode iz OŠ „Aleksa Šantić“.
Ipak postoje škole u kojima je rad organizovan samo u prepodnevnoj smeni poput OŠ „Nadežda Petrović“ i „Jovan Cvijić“.
– U našoj školi nastava se odvija samo u prepodnevnoj smeni za sve učenike od 1. do 8. razreda. Učenici 1. i 2. razreda imaju organizovan produženi boravak u školi do 17.30 sati. Naša škola u popodnevnim satima realizuje aktivnosti po projektu Obogaćeni jednosmenski rad, baš zbog toga što smo u jednoj smeni. Učenici rado dolaze na aktivnosti (ukupno je 13 aktivnosti), umetničke, sportske, strani jezik, podrška u učenju, dramske… Razvijaju kreativnost, maštovitost, veštine, motoriku. Roditelji su zadovoljni i podržavaju učešće dece jer korisno i bezbedno provedu popodnevno vreme u školi – naveli su iz OŠ „Jovan Cvijić“.
(Izvor: Espreso / Telegraf)