U vreme kada se post često svede na pitanje „da li je na vodi ili na ulju“, sve više vernika zaboravlja istinsku, duhovnu dimenziju hrišćanskog posta
Andrea Kereš, poznata na Instagramu kao Veroučiteljka, podseća da post nije dijeta niti običan režim ishrane, već put duhovnog preobražaja i susreta sa Hristom.
Zašto zaista postimo i šta tada ne treba da „jedemo“?
Odgovor Veroučiteljke je jasan: „Jedni druge.“
Upravo ta misao postaje ključni orijentir svima koji žele da razumeju suštinu pravoslavnog posta.
Hrana, odnosno uzdržavanje od nje, jeste važan aspekt, ali duhovna borba, svakodnevna introspekcija i odnos sa Bogom i ljudima – to je ono što pravi razliku između obične dijete i pravog posta.
Da li vegani poste svaki dan? Ne. I evo zašto:
Bez duhovne komponente, post postaje samo fizičko uzdržavanje. Kako kaže Andrea Kereš, pravoslavni post podrazumeva telesno i duhovno očišćenje.
Veganstvo, iako bez mesa, mleka i jaja, nije isto što i post, jer ne uključuje molitvu, pokajanje i rad na sebi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta je pravi cilj posta?
Sjedinjenje sa Hristom kroz Svetu Tajnu Pričešća.
Sve što činimo u postu – od uzdržavanja od hrane, preko molitve, do praštanja i pomaganja drugima – vodi ka ovom cilju. Bez tog krajnjeg smisla, trud ostaje nepotpun.
Mnogi se tokom posta fokusiraju na etikete sa deklaracija, zaboravljajući da nisu alergični na mrs, već ga svesno izbegavaju iz duhovnih razloga.
Kako kaže Veroučiteljka, nebitno je da li postimo na vodi ili na ulju ako istovremeno ogovaramo, zavidimo, lažemo ili vređamo.
„Ako se ne trudimo da budemo bolji, da oprostimo, pomognemo, utešimo – onda ni najstroži jelovnik ne znači ništa“, naglašava ona.
Post nije univerzalan – svako nosi svoj krst
Ne postoji jedno pravilo koje važi za sve. Neko se bori sa lenjošću, neko sa sujetom, neko sa nečistim mislima.
Post je prilika da prepoznamo svoje slabosti i da ih pokušamo prevazići, dan po dan, korak po korak.
U vremenu površnosti, kada se vera često meri spoljnim pravilima, poruka Veroučiteljke dolazi kao poziv na povratak suštini.
Pravi hrišćanski post počinje tek kada prestanemo da „jedemo jedni druge“.
(Alo)