Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice.
Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Molitva u pravoslavlju nije samo čin reči izgovorenih pred ikonostasom, već most između ljudskog srca i neizrecive Božje ljubavi. Ona je tiha, ali neumoljiva sila koja prodire kroz tminu straha i beznađa, donoseći svetlost nade, vere i spasenja.
Čuda koja molitva priziva nisu samo lek za telo već i svedočanstvo o moći vere koja može preobraziti živote.
Jedno takvo svedočenje dolazi iz Kačareva, gde je jedna majka svojim suzama, nadom i molitvama ispisala priču o čudu koje će zauvek ostati uklesano u sećanju njene porodice.
Mirjana Krstić iz Kačareva nije očekivala da će jednog dana govoriti o čudu. Njena ćerka Natalija rođena je sa urođenom anomalijom na srcu – rupicom koja, prema rečima lekara, nije pokazivala znakove povlačenja tokom sedam godina redovnih pregleda u Tiršovoj bolnici u Beogradu.
– Rečeno nam je da, ukoliko se ne zatvori do desete godine, operacija će biti neizbežna – priseća se Mirjana.
Prekretnica u njihovom životu dogodila se pre godinu i po dana, kada je Mirjana prvi put posetila manastir Tumane, čuven po čudesima i iscelenjima.
– Došla sam na dan preslačenja moštiju Svetog Jakova, ispunjena velikom verom i radošću,“ kaže ona. Njen glas titra od emocija dok priča kako su usledile još dve posete manastiru u kratkom vremenskom periodu.
Svaki dolazak bio je prožet molitvom za Nataliju i nadom da će Bog, posredstvom svetaca Zosima i Jakova, uslišiti njihove molitve.
Tri meseca nakon treće posete manastiru Tumane, dogodilo se ono što lekari nisu mogli da objasne.
– Rađeno je snimanje i rupice više nije bilo – govori Mirjana sa suzama zahvalnosti u očima. Više lekara je potvrdilo da nema potrebe za daljim kontrolama kod kardiologa.
Ova majka, koja je kroz godine straha učila da moli i da veruje, završava svoje svedočenje rečima koje odjekuju u duši:
– U toj ime slava Bogu, slava tumanskim svecima Zosimu i Jakovu na Božjoj pomoći.
Molitva nije magija – ona je čin prepuštanja, poverenja i zahvalnosti. U njenoj snazi ne leži samo odgovor na naše vapaje već i preobražaj nas samih.
Čudo porodice Krstić podseća nas da vera nije beg od stvarnosti, već njen najdublji susret. Kada se ljudsko srce otvori Bogu kroz iskrenu molitvu, ne postoji rana koja ne može biti izlečena, ni put koji se ne može pronaći.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
(Religija)