„Himna „Bože pravde“ je neprikladna jer favorizuje samo jednu veru. Srbija je građanska država u kojoj žive i narodi drugih veroispovesti koje ta himna vređa. A sutra će je deca slušati na prvom času. I ona u Beogradu, i ona u Novom Pazaru i ona u Bujanovcu i Medveđi“, stoji u Tviter objavi koja je juče izazala opštu pometnju na toj društvenoj mreži.
Iako je „Bože pravde“ zvanično postala himna kada je Srbija postala nezavisna država 1878. godine nakon Berlingskog kongresa, ona se sada našla pod znakom pitanja Tviteraša koji su mahom iznosili svoje viđenje stvari.
Himna „Bože pravde“ je neprikladna jer favorizuje samo jednu veru. Srbija je građanska država u kojoj žive i narodi drugih veroispovesti koje ta himna vređa. A sutra će je deca slušati na prvom času. I ona u Beogradu, i ona u Novom Pazaru i ona u Bujanovcu i Medveđi
— Natalija Grbić 🇺🇦 (@grbic_natalija) August 31, 2022
– Srbija je sekularna država i ne bi u himni trebalo da bude ništa vezano za religiju. Kosovo ima državnu himnu, a Srbija na žalost ima prebudženu nakaradu U Americi se svira himna koja veliča Ameriku. Nigde se ne spominje religija.
– Nisu svi vjernici. U mojoj kući se Bogu ne moli. I što onda da se tjera dijete da moli Boga da spasi srpski rod? Odvratno!
– Već izvikana tema. Naravno uz „Hej Sloveni je jedina himna koju priznajem“ i „Grb Srbije treba menjati jer favorizuje jednu veru, a himju jer se tu pominje samo srpski narod, q ne nacionalne manjine“.
– Nećeš verovati … isto tako sve vere i nacije u Americi slušaju američku himnu. Tamo su svi prvo amerikanci pa sve ostalo. Poštuj i ceni zemlju u kojoj živiš i svi će onda i tebe poštovati
– Himne imaju prefiks, „nacionalna“, ne bez razloga.Srbija kao jedna od 15 drzava na tlu Evrope 1878( Berlinski kongres) ima zastavu ima himnu, pa nema potrebe da izmispja, bira i sl, to joj je sto joj je
Himne imaju prefiks, „nacionalna“, ne bez razloga.Srbija kao jedna od 15 drzava na tlu Evrope 1878( Berlinski kongres) ima zastavu ima himnu, pa nema potrebe da izmispja, bira i sl, to joj je sto joj je
— Zaga (@jvladayu) August 31, 2022
– Ja sam pošteno ateista. Himnu svoje zemlje poštujem i pevam, jer nije poenta himne da zameni ustav i da bude politički pamflet, već da bude svečana pesma. E sad vi nađite neku himnu u Evropi koja zadovoljava to, pa da bar imam kalup.
– Ozbiljno? Pa da zabranimo ćirilicu, da nekom ne bi zasmetala?
Ozbiljno? Pa da zabranimo ćirilicu, da nekom ne bi zasmetala?
— Duka Diesel (@duka_diesel) August 31, 2022
Krenućemo od početka. Svako ima pravo na svoje mišljenje, svako ima pravo da na svom profilu izražava svoje najdublje emocije, misli, stavove, ali pitanje je koliko su ti stavovi, mišljenja korisna? Da li iz tih svih silnih stavova mi možemo nešto da naučimo, da sagledamo neke stvari iz druge perspektive, zamislimo se u nekoj situaciji, pa se pitamo da li sam mogao drugačije?
Čini se da danas u Srbiji stavovi na društvenim mrežama, ako se tako mogu nazvati, služe kao oružje da se skrene pažnja na sebe, izazove bes, mržnja, revolt i pravi rat iza tastature.
Svedoci smo brojnih podela, a već se dovoljno međusobno mrzimo. Mrzimo onog što je seo pre nas u gradskom prevozu, mrzimo komšiju što nam se parkirao na mesto, ne podnosimo homoseksualce, ne podnosimo vernike, ne trpimo naređivanja, autoritet, družimo se sa ljudima koje takođe ne mirišemo, zarad interesa, jer su neko i nešto, a ako nam se razilaze politički stavovi tad smo u stanju da vadimo oči.
Jednostavno ne volim! Zaboravili smo lepe reči, smešne viceve o Crnogorcima, Bosancima, Hrvatima, Srbima, Romima jer „bože to nije korektno, vređaš tu grupu ljudi“. Postavlja se pitanje da li u ovoj našoj lepoj zemlji, stvarno lepoj, ima mesta i prostora da neko nešto kaže, uradi, a da se od toga ne napravi govor mržnje?
Litije nedavno održane u Beogradu po svemu sudeći naišle su sa jedne strane na kritiku, sa druge na pohvalu i tu se opet niodkuda pojavio govor mržnje, ovog puta prema homoseksualcima.
Ne, mi smo opet iskoristili momenat da se mrzimo, kao da nikada kroz istoriju nismo imali dovoljno razdora, pa i proklete ratove koji su nas razdvajali toliko da je brat na brata dizao pušku.
Pre nego što su litije održane, predsednik Srbije je objavio da se Evroprajd ove godine neće održati u septembru zbog krize, bezbednosti i drugih razloga.
Pa šta? Parade ponosa će biti, jednom će je organizovati, ako ne i ovog septembra. Homoseksualci u našoj zemlji nemaju čega da se plaše, već dostojanstveno treba da stanu i odbrane svoja prava, što rade godinama. Gledajući svoje okruženje rekla bih da već odavno nisu marginalizovana grupa, manjina. Društvo u kome živimo danas nije konzervativno, mi smo generacija koja ima odrešene ruke da bude šta hoće, da spava s kim hoće, da zarađuje kako hoće.
U vodećim srpskim kompanijama nikada nisam čula da je i jedan homoseksualac izbačen sa radnog mesta zato što se zalaže za istopolne odnose. U svom okruženju imam mnogo dobrih ljudi, vaspitanih od strane roditelja koji su homoseksualci, pa?
Nemojte da pravimo podele u već duboko podeljenom društvu, priča se da smo nekad bili kul narod. U mom kraju u ulici imamo različite vrste ljudi imamo kuću u kojoj žive Romi, porodice sa decom, komuniste koji neće da čuju za slavu i kolač, žene koje se nisu ostvarile kao majke, dva mladića koji su preko 10 godina u vezi, mi svi dolazimo jedni drugima na svadbe i sahrane i nikad, niko, nikog nije vređao na osnovu opredeljenosti bilo kakve, postojale su druge razmirice, ali nećemo o tome :)
(Izvor: Espreso)