Bosanac živi u kući od 1.000.000 evra u Nemačkoj, a način na koji je ostvario svoje snove je neverovatan.
Za Armina iz Živinica, kažu da je rođen pod srećnom zvezdom. Naime, kada je „trbuhom za kruhom“ otišao za Nemačku, nije ni slutio da će ostvariti snove o kojima mnogi maštaju.
Naime, on je pre 6 godina otišao u Nemačku, a danas se baškari u luksuznoj kući, vrednoj, kako sam Armin kaže, 1.200.000 evra.
U Nemačkoj se bavi održavanjem automobila (dubinsko pranje i ostale usluge).
– U Bosni nisam ništa radio, mlad sam došao u Nemačku, 1995. sam godište. Radio sam za dnevnciu, ali ništa ozbiljnije od toga – nikad nisam bio prijavljen u firmi. – bio je iskren Armin, koji je u Nemačku, prvi put došao kao student.
– U Nemačku sam prvi put došao kao student. Bila je neka caka da kao student dođeš ovamo. Međutim, ja nisam ni bio student. Kada sam došao u Nemačku, radio sam u jednoj firmi za sir. Tu je bilo oko 40 naših ljudi, svi smo bili u jednoj kući. Tako je izgledao moj prvi susret sa Nemačkom. – ispričao je Armin.
Način na koji je dobio luksuznu kuću je neverovatan.
– Kada sam došao u Nemačku, živeo sam u malom stanu. Tada mi se porodila žena, te smo bili u potrazi za većim stanom. U tom tenutku, razmišljao sam čime bi mogao da se bavim i došao na ideju da bih mogao da radim ovo što danas radim. Tražio sam garažu gde bih mogao da obavljam tu delatnost. Međutim, ili je bila skupa ili mi nije odgovarala lokacija. Došao sam na ideju da nađem kuću sa garažom, gde ću ujedno i živeti i raditi. – ispričao je Armin i dodao da je potraga kuće trajala godinu dana.
– Slučajno sam naleteo na ovu kuću, međutim, nisam imao para. U opisu oglasa stajalo je da čovek traži nekoga ko već ima razrađen biznis, da može sve to isplaćivati… Nešto me je teralo da pozovem čoveka, žena nije mogla da veruje da ću da pozovem znajući u kakvoj smo situaciji. Pozvali smo ga, rekao je da možemo doći na razgovor i da ponesemo papire sa razrađenim biznisom.
– Došao sam sa jednom fasciklom u ruci. Čovek me je odmah pitao kako mi se zove firma. Odmah sam mu rekao da nemam firmu i da ne radim ništa. On je bio u čudu, a ja sam mu rekao da imam neke ideje kako bi to trebalo da izgleda. Bio je u čudu, a ja sam tada shvatio da ništa nije nemoguće. Rekao mi je da će mi se javiti.
„Ništa nije nemoguće“
– Nakon tri dana, zove me i kaže da sam u užem krugu. On je u meni video sebe i ispričao mi da je bio u sličnoj situaciji i da je zbog toga odlučio da mi da šansu. Dao mi je kući i rekao počni, pa ćemo videti. Tražio mi je 5 hiljada odmah i kirija unapred dva meseca. Zvao sam oca i tražio mu pomoć, poslali su mi odmah i dao sam čoveku.
– Ušao sam u kući u kojoj nije bilo ni sijalice. Tast mi je poslao ormare i sav nameštaj. Sa svojom platom sam opremio garažu, malo po malo. Čovek koji mi je izdao kuću takođe radi sa autima, te mi je u početku on slao auta i mušterije i tako sam razradio posao.
– Ništa nije nemouće, to treba da bude lekcija našim ljudima. – poručio je Armin.
– Bilo je trenutaka kada nisam imao posla, a čovek koji mi je izdao kuću dao mi je dozvolu da mogu izdavati deo kuće, te sam i tako zarađivao. Onda sam došao na ideju da otkupim kuću, ali kad mi je rekao cifru, zavrtelo mi se u glavi. – bio je iskren Armin.
– Predložio sam mu ugovor, da nema veze sa bankama. Znači, ja njemu isplaćujem i kad mu isplatim – moje je. Smatram to poklonom jer da sam digao kredit, nikad ga ne bih mogao vratiti.
(Stil)