Piloti „dežurne pare“ su u obavezi da svaku nepoželjnu letelicu isprate van neba naše zemlje, a nekih akcija se posebno sećaju.
I najmanja mogućnost ugrožavanja vazdušnog prostora Srbije znači i pokret za dežurnu jedinicu 204. vazduhoplovne brigade. Piloti te jedinice, takozvane „dežurne pare“, spremni su u izuzetno kratkom roku da identifikuju, a ako treba i prizemlje sporne letelice. Evo kako izgleda dežurstvo ove jedinice na vojnom aerodromu u Batajnici.
Za samo nekoliko minuta po dobijanju naređenja, dva pilota „dežurne pare“ spremna su da se izbore za vazdušni prostor Srbije. Kada se oglasi sirena na izdvojenoj stajanci vojnog aerodroma „Milenko Pavlović“, čekaju ih naoružani migovi 29, napunjeni gorivom.
Nekoliko trenutaka ih deli do poslednjeg znaka za pokret. Samo treba da se skinu zaštitni osigurači sa oružja. Njih uigrano tehničko osoblje uklanja i pokazuje pilotima – jednako brzo.
Pilot 101. lovačke avijacijske eksadrile major Nikola Mihajlović kaže da se najčešće radi ili pratnja vojnih vazduhoplova ili pratnja aviona koji prevoze opasni teret.
„Ponekad se dešava da su to vazduhoplovi koji ne uspostave radio vezu sa nadležnom kontrolom leta i onda je naš zadatak da ih presretnemo i ispratimo“, priča Mihajlović.
24 časa je ova jedinica je u pripravnosti, a da bi postali njen deo piloti prolaze selekciju i posebnu obuku.
„Uslov za dolazak i početak dežurstva je određeni nivo borbenog osposobljavanja pilota koji se vremenom, naravno, nadograđuje i usavršava. Specifično je dežurstvo, jer mi nemamo vremena za pripremu leta kao u nekim drugim jedinicima, nego jednostavno dobijemo borbeni zadatak i bez navigacijske ili neke druge pripreme jednostavno sedamo u avion i polećemo“, ističe pilot 101. lovačke avijacijske eksadrile major Aleksandar Marinković.
Čuvare srpskog neba u vazduhu prvo čeka pozicioniranje u vidno polje pilota presretnutog vazduhoplova. Kada nije moguće uspostaviti radio vezu, jedan od načina da se upozori presretnuti avion je neverbalnom komunikacijom, odnosno lovački avion s „dežurne pare“ naginjanjem s krila na krilo otkriva svoje naoružanje.
Ako i uz sva upozorenja presretnuta letelica odbije da bude prizemljena – sledi obaranje kao krajnja opcija.
Za poslednjih 30 godina toga nije bilo, ali jeste bilo situacija koje piloti „dežurne pare“ pamte.
„Mogu da kažem da je bila dojava da ‘boing 747’ preleće preko naše teritorije, a u njemu je postavljena bomba. Jednostavno sam bio podignut sa dežurne jedinice i izvršio sam eskort, odnosno pratnju od ulaska na našu teritoriju do izlaska sa naše teritorije“, seća se Marinković.
Major je prepričao još jednu situaciju, koja mu je, kaže bila posebno draga.
„Imao sam zadatak da vršim eskort francuske akro-grupe (avionska akrobatska grupa, prim. aut.) duž cele teritorije naše zemlje“, seća se pilot.
Do 2019. godine na takvim zadacima korišćeni su i migovi 21, danas isključivo migovi 29. U zavisnosti od zadatka mogu da koriste i svoje maksimalne performanse – i do cilja stignu brzinom od 2.400 kilometara na čas.
(Izvor: Mondo / RTS)