Šta kum predstavlja po tradiciji, kako se bira i u kom slučaju mora da odbije kumstvo?
U našem narodu postoji čuvena izreka: „Bog na nebu, kum na zemlji“. Kumovske veze smatraju se svetinjom i uz njih se najčešće vezuju čast, prijateljstvo i poverenje. Danas kumstva nemaju ulogu kao što je to ranije bio slučaj. Olako se skapaju i raskidaju, a nije tajna i da su mnogi mišljenja da se često sklapaju iz interesa. Šta bi po tradiciji kumstvo trebalo da predstavlja i koja osoba se bira za kuma, otkrile su u emisiji „150 minuta“ na Prvoj etnolog Jasna Jojić i Nena Šantić koja je sklopila preko 20 kumstava.
„Morate da napravite prijatelje od kumova. Danas su česta kumstva iz interesa. Imala sam nekoliko takvih, ali sam ih vrlo lako pretvorila u prava kumstva. Moram da ispričam jednu priču. Bio je rat i pošto je bio policijski čas, neko je pred zoru zakucao na vrata. Moja baka je rekla dedi: ‘Brzo, evo ga kum’. Kum je ušao u kuću i deda ga je pitao: ‘Kojim dobrom?’. On je rekao: ‘Imaš li lopatu? Moram nešto da zakopam u dvorištu’. Odmah sam pitala dedu šta su zakopali, a on je rekao: ‘Otkud znam, zato sam kum’. To je ta vrsta kumstva. Prijatelji i kumovi su tu za nevolje. Za radost i lepotu u kafani imate društvo“, rekla je Nena Šantić i dodala:
„Ja sam pre pet godina doživela težak moždani udar. Bila sam nepokretna. Moji kumovi su dotrčali, ne meni, nego da se nađu mojoj deci, a to je meni bilo najvažnije. To je ono što ja ne zaboravljam. Svi redom su svaki čas zvali i dolazili da pomognu za bilo šta. To su ta prijateljstva koja su vrlo značajna. To je vredno mnogo poštovanja“, rekla je Nena Šantić.
Šta kum predstavlja po tradiciji i kako se bira?
„To je institucija zato što je kumstvo nešto što je najbliže čoveku posle njegovog sopstvenog porodičnog roda. Kumovi su se uvek birali u skladu sa tim da je kum u nešto boljem i imućnijem stanju od onog kome se kumuje i da je uvek spreman da pomogne, u bilo kojoj situaciji kada se porodica nađe u nevolji. Porodice su stvarale tako prisne odnose, da se kum bukvalno više poštovao nego rod rođeni. Kumstvo je bilo toliko sveto, prenosilo se sa koleno na koleno i podrazumevalo se da se kumstvo nasleđuje“, objasnila je Jasna Jojić.
„Danas živimo u modernom vremenu i traže se kumovi među prijateljima. Postala je moda da se venčanja ili krštenja dece uglave u staro i novo kumstvo zato što mladi ljudi žele da verna prijateljstva obaviju kumstvom, da bi svojim potomcima ostavili povezanost sa tom porodicom. Kad pričamo o tome da se kumstvo dešava iz interesa, mislim da je veća težnja da se prijatelj kroz tu instituciju uvede u naš život. Na kuma uvek možeš da računaš. To je veza koja je bitna odmah iza krvne veze“, rekla je Jasna.
Kada kum mora da odbije kumstvo?
„Obično onaj kum koji je bio na venčanju, on bi trebalo i da krsti dete. Ako postoje kum i kuma, moraju da se dogovore. Kada birate kuma, jako je bitno da kum detetu bude neko ko nosi dobru energiju i ko je imao sreće u životu. Misli se da onaj ko krsti dete, mora da ima puno sreće. Ako bi venčani kum imao tragediju, a onda se rodilo dete, onda bi neko drugi došao na mesto kuma, da se taj urok ne bi preneo na kumče. Naši preci su bili toliko svesni, da bi sam kum odbio da krsti dete. Ako prodoica ne zna da je kum imao nesreću, čast i ponos kuma treba da budu takvi da dođe i sam kaže da ne može da prihvati kumstvo“, objasnila je Jasna Jojić.
(Srbija Danas/Mondo)