Dva radoznala brata sasvim slučajno nailaze na staru poruku svojih predaka, ali tek uz bakin savet shvataju pravo značenje blaga koje su otkrili…
Petar i Pavle su braća, živahni i radoznali dečaci koji su odrastali u velikom gradu, u toplom domu punom ljubavi.
Njihova majka Danka bila je ponosna na njih – bili su dobri đaci, pošteni, vredni i posvećeni sportu. Ipak, neko ih je voleo možda i više od nje – njihova baka Ljiljana, mudra žena sa osmehom koji je lečio svaku tugu.
Baka Vesna im je često pričala priče iz Svetog pisma i učila ih da se uvek oslanjaju na veru i molitvu. U njenoj sobi, na počasnom mestu, stajala je stara ikona Svetih apostola Petra i Pavla, porodična svetinja koja se prenosila s kolena na koleno.
Jednog kišnog popodneva, dok su mama i baka spremale ručak, Petar i Pavle su se zabavljali u bakinoj sobi. Pavle je, želeći da bolje vidi ikonu, nehotično povukao sto na kojem je stajala.
Ikona je pala, a iza nje se otkrila mala, dotrajala kutijica.
– Šta je ovo? uzviknu Pavle, dok je Petar pažljivo podigao kutiju i otvorio je. Unutra je bio stari pergament sa ispisanim rečima: „Blago nije u zlatu, već u srcu koje voli i oprašta.“
Zbunjeni, otrčali su do bake i pokazali joj pergament. Baka Ljiljana se osmehnula, pogladila ih po kosi i rekla:
– Deco moja, ovo je zaista blago! Ova poruka je ovde ostavljena od vaših predaka da nas podseća na ono što je najvažnije. Pravo blago nije u materijalnim stvarima, već u ljubavi, dobroti i veri.
Petar i Pavle su se zamislili. Do tada su mislili da su blaga samo kovčezi puni zlata i dragulja, ali sada su shvatili nešto dublje.
Njihov pogled na svet se promenio – počeli su da primećuju sitnice koje čine život vrednim. Kada bi se posvađali, setili bi se pergamenta i reči koje su u njemu bile zapisane.
Kada bi videli nekoga ko je tužan, trudili bi se da mu pomognu. Kada bi pobedili na nekom takmičenju, umesto da se hvale, pomagali bi drugima da i oni uspeju.
Jednog dana, dok su se igrali napolju, videli su starijeg komšiju kako pokušava da ponese teške kese iz prodavnice.
Bez razmišljanja su pritrčali i pomogli mu. Komšija im se zahvalio sa suzama u očima. Te večeri, baka Ljiljana ih je zagrlila i rekla:
– Vidite deco, vi ste već pronašli pravo blago – ono koje se krije u dobrim delima i ljubavi.
Njihova majka Danka nikada nije bila ponosnija, a baka Ljiljana je sa osmehom znala – pravo blago živi u srcima onih koji vole i praštaju.
(Religija)